Lepo...
Neko kao ja - ko se smatra mladom ženom, po propozicijama iz oglasa spoznaje da: spada u "ne mlade" ili "matore" ženske osobe. Neko kao ja ko ima preko viška kilograma uviđa da nema lepu spoljašnost - čitaj: nije mršav kao grana, nema velike sise i ne nosi miniće, ne šminka se napadno, ne ume da namiguje na muškarce ni provokativno da gricka olovku. Neko kao ja zbog prethodne dve stavke kapira da svoju komunikativnost treba da ostavi u tegli jer neće prismrdeti ni na jedan intervju. Neko kao ja, a to je - postapsolvent toga i toga, ne da nema šanse, nego bolje i da ne pomišlja na kancelarijski posao. Jebi ga...
Ipak, pozovem jedan broj... ajd, nemam šta da izgubim. Dobar dan - dobar dan (tek da pokažem koliko sam komunikativna), ovde ta i ta, javljam se zbog oglasa za sekretaricu... Mlađi ženski glas me prekida:
-OK, reci mi (komunikativnost?) koliko imaš godina? (33) A-ha...- U mojoj glavi se odvija sledeća scena: komunikativna mlada žena prijatne spoljašnosti sa kojom razgovaram je upravo precrtala ono što je napisala - moje ime.
Ostatak razgovora je išao ovako: "A odakle si? (Iz Požarevca)" - još jedna crta preko mog imena. Ne zna ona gde je Požarevac, čula je da je Sloba odatle i da taj grad ima veze sa Bambijem... mora da je na kraj sveta...
"Ali mi primamo samo devojke koje imaju prebivalište u Beogradu... a i imaš preko gornjeg limita za godine. Udata? (Ne, razvedena...) Imaš dece? (Da, sina...)" - tišina. Vidim ja da ovaj razgovor nema svrhu, al'... ajd sad.
"Ovako... Prvi krug intervjua je za nedelju dana. Ukoliko ga prođeš, sledi ti test inteligencije i opšteg znanja. Ako i to prodješ, polažeš test iz informatike i poslovne komunikacije... a onda Glavonje odlučuju da li ideš dalje." Ćutim. Zemljo - progutaj me. Vetre - odnesi me. Vatro - spali me. Vodo - udavi me. U glavi mi odzvanja rečenica iz reklame... "Milena..... ZADAVIĆU TEEEEE!" pa stavljam sebi ruke oko vrata. Po principu, neka - sama ću.
-Mlada damo, bili ste jako ljubazni, ali mislim da taj posao nije baš za mene. Doviđenja - prijatno.
A sad... lokalni oglasi. I pisanje CVa. A to je posebna priča... za drugi put.
Ipak, pozovem jedan broj... ajd, nemam šta da izgubim. Dobar dan - dobar dan (tek da pokažem koliko sam komunikativna), ovde ta i ta, javljam se zbog oglasa za sekretaricu... Mlađi ženski glas me prekida:
-OK, reci mi (komunikativnost?) koliko imaš godina? (33) A-ha...- U mojoj glavi se odvija sledeća scena: komunikativna mlada žena prijatne spoljašnosti sa kojom razgovaram je upravo precrtala ono što je napisala - moje ime.
Ostatak razgovora je išao ovako: "A odakle si? (Iz Požarevca)" - još jedna crta preko mog imena. Ne zna ona gde je Požarevac, čula je da je Sloba odatle i da taj grad ima veze sa Bambijem... mora da je na kraj sveta...
"Ali mi primamo samo devojke koje imaju prebivalište u Beogradu... a i imaš preko gornjeg limita za godine. Udata? (Ne, razvedena...) Imaš dece? (Da, sina...)" - tišina. Vidim ja da ovaj razgovor nema svrhu, al'... ajd sad.
"Ovako... Prvi krug intervjua je za nedelju dana. Ukoliko ga prođeš, sledi ti test inteligencije i opšteg znanja. Ako i to prodješ, polažeš test iz informatike i poslovne komunikacije... a onda Glavonje odlučuju da li ideš dalje." Ćutim. Zemljo - progutaj me. Vetre - odnesi me. Vatro - spali me. Vodo - udavi me. U glavi mi odzvanja rečenica iz reklame... "Milena..... ZADAVIĆU TEEEEE!" pa stavljam sebi ruke oko vrata. Po principu, neka - sama ću.
-Mlada damo, bili ste jako ljubazni, ali mislim da taj posao nije baš za mene. Doviđenja - prijatno.
A sad... lokalni oglasi. I pisanje CVa. A to je posebna priča... za drugi put.
Objavio
VukMaslacak u 20:52 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar