Nije mi prvi put da pišem, tj sastavljam sebi CV. Al' meni to uopšte nije zanimljiv posao. Ako postoji nešto iskrenije i grublje od sastavljanja svog CV, vi mi recite, a ja se nešto mislim da nema. Tu nema laganja. Tj, može i to, ali nekako... svaka laž kad - tad iskoèi na videlo ko pajac iz kutije, a kad imaš malo dete koje zavisi od tvog posla, ne pada ti na pamet laganje. Ni ulepšavanje. Pišeš kako jeste.

I taj prokleti CV me je skenjao više nego izlozi u proleæe. Kad skinem zimsko odelo pa obuèem kratke rukave i trenerku uz telo, izlozi postaju moji neprijatelji. Svako ko je debeo æe isto ovo da kaže. S'tom razlikom što je kilažu manje - više lako korigovati, a ono što (ni)si postigao u životu - teško da možeš da koriguješ.

Pa tako... sve krene glatko sa osnovnom i srednjom školom. Onda dodje na red fakultet i gutanje knedli. Jebo me fakultet. Deset ispita do kraja veæ godinama vuèem. Veæ sam godinama postapsolvent. I NEMA OPRAVDANJA! I onda kucam gorka slova - BU, FILOZOFSKI FAKULTET, odsek: PEDAGOGIJA. Na pitanje sa dve taèke "Diplomirao:" kucam - POSTAPSOLVENT. I buljim u taj ekran ko tele u šarena vrata i psujem samu sebe. Kakve su sve barabe diplomirale... a ja? Kakvi sve zatucani ljudi sede u foteljama direktora škola - spoznala sam za kratko vreme rada u tri osnovne škole i po raznim seminarima. Tupèe. To je prava reè za takve sa fakultetima (ovde NIKAKO ne mislim na svog jednog i jedinog Direktora, jer je on stvarno klasa direktora kakvi se jednom radjaju).

Onda... dalje. RANIJA ZAPOSLENJA. Èoveèe... èime sam se sve ja bavila u životu! I ne mislim da je to loše, naprotiv - svako iskustvo je dobro iskustvo ukoliko imaš gram mozga i to sve lepo zapamtiš da posle ne bi pravio te iste greške. I nije da se hvalim, ali stvarno umem mnogo toga da radim, budem, da se nadjem i snadjem. A onda mi se opet pogled vrati na preðašnje stavke i doðe mi da se samoudavim. I jebo me fakultet, baš.

I na kraju.... oblast - OSTALO. E, tu raspalim da pišem. Šta sve ja umem pod "ostalo". E svašta. Nahvalim sebe maximalno. Bez preterivanja i skromnosti. Imala sam oseæaj da pišem blog. Majke mi. Da pišneš od smeha! Al' to sam posle korigovala, naravno, Al' opet sam se oseæala k'o poslednja... poslednja... nemam tu reè da opišem kako i šta... Sutra predajem CV. Sa svim falinkama i manama. Pa kom obojci, kom opanci.

**********************************************************

Sledeæi put pišem o pripremama za more. Ovo samo podsetnik, za mene.