Znala sam da æu imati upalu mišiæa posle krštenja, al' nisam imala predstavu koliko je moj sin težak! Vaga kaže - 12kg, al' subjektivni oseæaj je 22, jer mu se spavalo pa se sav opustio i prepustio mojim rukama... Veæina mi i prigovara što ga ne nosim i što sam ga otkako je bio beba navikla na - krevetac umesto na ruke. Pa mi svaki put došlo da im kažem (a nekima i jesam, mame mi!) "jes', da ga naviknem na ruke, pa posle da meèku rodim, kad bude imao 20kg!?", spominjuæi još i gene a i sklonost ka gojenju... Jao, što sam ja pametnaaaaaaaaaaaa!

Dakle, noæ pred krštenje me je uhvatila frka - shvatila sam da se nisam ofarbala i da ipak ne znam šta æu da obuèem (kasnije se ispostavilo da sam, ko svaka pametnjakoviæka, uštogljenu varijantu imala na sebi u crkvi, a onu ležerniju - èim sam održala govor), da nokte nisam sredila,... u 2 ujutru sam iskucala poslednje slovo sveèanog govora, ugasila komp i legla. Buljila u tavanicu na kojoj su se odvijale moguæe i nemoguæe slike nadolazeæeg dana.

Probudilo me "a-a"-kanje iz kreveca, i nasmejano lice sa dudom. Na satu broj 8, na mobilnom veæ 3 propuštena poziva i 1 sms za dobro jutro. Iza ugla me saèekao talas panike i tuge, udario o mene dok sam prilazila kupatilu, jedva sam doèekala da se zakljuèam i stanem pod tuš... Iskustveno sam znala da se tu najbolje plaèe. Imala sam isti oseæaj kao pred porodjaj, i tu sam ridala dok sam se tuširala, pola sata pred ulazak u operacionu salu. Al' nije pomoglo, lice im je govorilo kako sam.

Naravno, zamalo da zakasnimo! Kakva bi mi bila familija, da ne zakasnimo?  Ipak, ispostavilo se da je sve bilo na vreme. A Vuk - miran i tih. Bila sam na nekoliko krštenja do sada, sa sliènim scenariom - osim Nikole koji je uz opštu veselu ciku i vrisku pljeskao dok je popa krstio, sva deca su plakala i vrištala. Vuku se, generalno, spavalo. Dudu nismo mogli da mu izvadimo iz usta, jer bi i naše krštenje imalo uobièajeni scenario, pa smo se žrtvovali - slike za uspomenu sa dudom za pola sata mira.

Od svih ljudi koje smo pozvali njih 4 nije došlo. Sve u svemu, 30 "matorih" i 14 dece. Govor, koji sam noæ pred krštenje kucala, nisam odštampala, pa sam improvizovala (Bogu hvala na dve godine radijskog iskustva!) Onda se slavljeniku prispavalo, kao što je red, pa je na kratko napustio skup, da bi nam se vratio svež i spreman za jurnjavu sa braæom, sestrama, kumovima, komšijama... Tortu je poruèao dok si rek'o keks, na opšte "oduševljenje" prisutnih konobara umacao stolnjak èokoladnom tortom... ništa nije razbio, èudo jedno  

Dobio je baš mnogo lepih poklona i odeæe koja æe ga krasiti ovog leta i nešto malo kasnije (nešto novca), ali ono što je meni najvažnije - toliko je bilo ljubavi i sreæe u tom jednom danu što se na žalost ne može spakovati u fotografiju, da mi je u par navrata došlo da zaplaèem. Zaspao je JEDVA, boreæi se sa snom, želeæi da sedi meðu svim novim igraèkicama i svojom porodicom.

Slike sam nabacila na ovu adresu http://s200.photobucket.com/albums/aa42/VukMaslacak/?start=20 , ali æu još dodavati tokom sledeæa dva sata i kasnije, kada dobijem slike od Juce i Sandre. Ukoliko imate problema da otvaranjem naloga, javite mi.

Veliki ljubac od Vuka i Maslaèka!