Pogled u nebo sa ovog mesta uvek je značio Sreću. Sa ovog mesta, čkiljeći kroz grane olistale voćke posmatrala sam nebo. Udisala tišinu. Mir. Na ovom mestu Ljubav u meni je cvetala i rasla. Znala sam kako da se došunjam i preskočim onu grešku na stazi o koju se nepozvani omaknu i najave.
Ovo mesto me je činilo potpunom. Čistom. Na čudan način, voljenom. Željenom. Ličila sam na lampu, goreći iznutra Zadovoljstvom, sijajući neprestano.
Ovo mesto me danas ostavlja ravnodušnom. Ne prepoznajem ga. Ne prepoznajem se. Kao da nikada ničega nije bilo. Tužan je i težak osećaj.
Ali ... prolazan.
Objavio
VukMaslacak u 09:24 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar