Nije svaki dan ovako lep, kao sto je bio današnji. Vuk me probudio u 5 do 7 (
), a pre toga u 5. I sad se nešto mislim, dok ovo pišem, krajnje je vreme da mu ukinem mleko tokom noći, nije više on mali). Nastavili smo našim ritualima, pa je opet zaspao u 9. To vreme dok je spavao kucala sam tekst za pismeni iz srpskog, za moju kumu Jovanu koja je 6. raured, na temu "Nadmudrila sam..." Kako mi je bilo da se spustim na nivo deteta koje ide u 6. razred, samo ja znam - TEŠKO! Ali njoj se dopalo. To je važno, čekam da vidim koju ću ocenu da dobijem. 
Dakle, Vuk i ja smo šetali danas dobra 2 sata, a možda i duže. Lepo vreme, svuda izmileli ljudi. Prvo smo obišli kumove a onda nastavili kod Nane.
Ovo je prva fotografija Nane i Vuka. Nana je moja baka po mami, sada na žalost moja jedina živa baka. Do sada je viđao Nanu, ali je ona uvek odbijala da se slika sa njim, govoreći kako je matora, i šta ima matori ljudi da se slikaju sa decom?
Međutim, kako to obično biva, desilo se ono čemu sam bila svedok nekoliko puta - Vuk zamahne svojim čarobnim štapićem zvanim "Vukov osmejak" i svi padnu. Insistirala je da ga uzme u ruke, pričala sa njim kao da ja nisam tu, a onda obećavala kako će jednog dana ON sve ovo da nasledi (tu priču sam slušala nekoliko puta... prvo je to bila moja mama, onda ja, onda Ana, e sad je red došao na Vuka...).
Fascinirano je kidao listove rezetla i smejao se na glas tom jedinstvenom mirisu, zagledao krinove i ostalo šareno cveće po bašti...
Nije ni čudo što je popodne odvalio 2 i po sata spavanja!!!!
), a pre toga u 5. I sad se nešto mislim, dok ovo pišem, krajnje je vreme da mu ukinem mleko tokom noći, nije više on mali). Nastavili smo našim ritualima, pa je opet zaspao u 9. To vreme dok je spavao kucala sam tekst za pismeni iz srpskog, za moju kumu Jovanu koja je 6. raured, na temu "Nadmudrila sam..." Kako mi je bilo da se spustim na nivo deteta koje ide u 6. razred, samo ja znam - TEŠKO! Ali njoj se dopalo. To je važno, čekam da vidim koju ću ocenu da dobijem. Dakle, Vuk i ja smo šetali danas dobra 2 sata, a možda i duže. Lepo vreme, svuda izmileli ljudi. Prvo smo obišli kumove a onda nastavili kod Nane.
Ovo je prva fotografija Nane i Vuka. Nana je moja baka po mami, sada na žalost moja jedina živa baka. Do sada je viđao Nanu, ali je ona uvek odbijala da se slika sa njim, govoreći kako je matora, i šta ima matori ljudi da se slikaju sa decom?Međutim, kako to obično biva, desilo se ono čemu sam bila svedok nekoliko puta - Vuk zamahne svojim čarobnim štapićem zvanim "Vukov osmejak" i svi padnu. Insistirala je da ga uzme u ruke, pričala sa njim kao da ja nisam tu, a onda obećavala kako će jednog dana ON sve ovo da nasledi (tu priču sam slušala nekoliko puta... prvo je to bila moja mama, onda ja, onda Ana, e sad je red došao na Vuka...).
Fascinirano je kidao listove rezetla i smejao se na glas tom jedinstvenom mirisu, zagledao krinove i ostalo šareno cveće po bašti...
Nije ni čudo što je popodne odvalio 2 i po sata spavanja!!!!
Objavio
VukMaslacak u 21:22 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar