Добро је. Преживели смо прошлу недељу и први део ове, мада иако су резултати анализа били исти, и иако није крај приче, спокојнија сам. Консултовала сам и другог лекара који ме је умирио, и рекао да је најлакше да нас пошаље у Институт за мајку и дете на Новом Београду - да су резултати добри, али да му не дајем идаље слаткише. Исто сам рекла данас васпитачицама у вртићу, тако да сам мирна.

Жива истина је она изрека "Здрав човек има 100 жеља, а болестан само једну." Ових дана га гледам више него обично, више га мазим и љубим, упијам му сваки покрет. Мислим да сам престрога према њему, али сматрам да морам - неке ствари о животу мора да научи пре осталих. На клацкалици "добра мама" - "строга мама", често претегне ова друга. И буде ми страшно, тешко, мучно а онда нађем неко оправдање.

Ваљда је осетио да сам омекнула, па је ових дана правио дар-марове, и све оно што му је забрањено - радио је. Пре неки дан је преврнуо сточић гледајући ме директно у очи, иако сам му неколико пута рекла "не!". Ништа страшно да на сточићу није била његова вечера и млеко. Пао је батинаус, и док је он плакао у свом кревецу, ја сам цмиздрила у кухињи. Наравно да смо се љубили после 5 минута, али ми тешко пада физичко кажњавање. Нисам једна од оних која сматра да дете не треба тући - а не, не каже се за џабе "батина је из раја изашла", али само као крајња мера.

Иако је био болестан, ишао је у вртић све време. Од њих 14 редовно их долази само троје - мој Вук, његова сестра Мина (ћерка мог брата) и мали Виктор. Сви остали су болесни и уопште се не појављују. Сада сам сигурна да зна где га водим сваки дан, данас је почео да негодује кад сам га ставила у кола, а завијање "сирене" је почело кад смо изашли из аута. Ништа страшно, чим ја одем он се смири и почиње да се игра. Лепо једе, лепо спава, баш сам поносна на њега.

Што се мене тиче... има стварно много промена, нових обрта и преврата, али оно што је потпуно обележило ову јесен је наступ "мог" хора у Бачкој Паланци претходног викенда. О томе ћу неки други пут, за сада само фотографија, да видите како смо лепи