Otkako sam došla sa Vukom iz bolnice on spava u svom krevecu. Često me mame pitaju "a kako ga ti uspavljuješ?" na šta ja potpuno zbunjeno odgovaram (u početku, sada sam se i navikla) "uspavljujem? ma kakvi, on se sam uspava" I jeste. Razmišljala sam u bolnici o mojoj čvrstoj odluci da Vuka ne naviknem "na ruke", razmišljala sam ko li ih uspavljuje dok su u baby-boxu i došla do genijalnog zaključka - NIKO! Ukoliko ne sisaju (što je bio slučaj sa Vukom), dobiju mlekce na kašičicu, drže ih malo da podrignu i - to je to. Ako se i deru, brzo se umore i zaspe.
Kad smo došli kući, dakle, izmedju uzaludnih pokušaja dojenja i uspešnog cokanja Humane 1 (i presvlačenja, da, da) Vuk je spavao. Budio se tačan kao "Doxa" na 3 sata da jede. I čim bi popunio sve praznine, samim spuštanjem u krevetac nastavljao je da spava.
Ovih dana, da kucnem u drvo, spava kao klada. Neretko se uspava dok još šetamo pa ga nosim svog otromboljenog do stana, presvučem pelenu, obučem mu pidžamu, ubacim mu do 100ml mlekca i spustim u krevetac. Ne budi se. Spava. Često sastavi po 8 sati bez budjenja. Ja idalje skačem u 3 ujutru, po navici, da ga presvučem i nahranim - po potrebi i obavim sve to dok on, naravno, spava.
Ranije sam ga svako jutro donosila u moj krevet da se mazimo.
Tj, da ga ja cmačem dok ne počne da kenjka. Danas on mene budi gugutanjem, svako jutro u 06.30. Tačno. Ustajem, ljubnem ga, napravim hladno mlekce - toplo neće ni da pomiriše. Nahranim pa tek onda presvlačim, jer obavezno napuni pelenu dok ga hranim sa onim osmehom "ja sam se opet, jel nećeš da se ljutiš?" A i kad to obavim, mogu komotno da se vratim u krevet i nastavim da spavam do 9. Prezauzet je raspredanjem priče svojim medama o strašnoj aždaji i Princezi Emi da bi se mazio sa mamom.
A o toj priči, neki drugi put...
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar