1950-te, 60-te & 70-te!
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes. U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima. Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.
Drugo, kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšuama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kole sa našim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli (hm, kako ko, prim Maslačak) zato što smo se STALNO IGRALI NAPOLJU
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, kocki i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli. Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo problem
Treće, mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi. Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i pedagoga pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE DA SE DRUŽIMO S NJIMA !
Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva. Naše generacije su proizvele najbolje pronalazače i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim!
I ti pripadaš toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI!
Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali
Pozdrav generaciji.
ŽIVELI !!!
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar