Zbunite me, izvinio sam se...
Wednesday, January 24, 2007
Prvo blogersko jutro...
Dobro jutro, radni narode! Zora je, pola jedanaest :-)!Joj, bre, što sam loše spavao... Sanjao sam svakakve gluposti... I sad baš nešto razmišljam... što čovek ne može da kontroliše ono šta sanja? A imao sam ja raznih snova... da te bog sačuva... Prvi nenormalan san koga se sećam je onaj kad su Nemci (precizno - nemačka vojska) došli u Lazarevac, na ono igralište iznad moje kuće i odneli sve koševe, golove, ljuljaške... a Hitler stoji na terasi na kući pored moje i pozdravlja ih...
Pa zatim... Znate onu domaću seriju gde se pojavljuju Vukašin i Lola Golubović... Ne sećam se da l' su to "Srećni ljuti" ili neka druga... nebitno... uglavnom, znate Lolinog šefa, gospodina Poparu (onaj što ju je oslovljavao sa "gospođice gospođo")... E, sanjam ja jednom kako sam došao u svoju osnovnu školu i krenuo onim hodnikom što je bio "rezervisan" samo za nastavnike i osoblje škole... Odjednom se stvorim u muškom WC-u i vidim gospodina Poparu i direktora škole na čučavcima, kako čuče i svađaju se oko nečega, tako da cela škola odzvanja... Ja se tu uplašim i pobegnem kući, i to bos (pošto smo u mom snu morali da se izuvamo pre nego što uđemo u školu, pa ja nisam stigao od silnog straha da se obujem)...
Šta sam još nenormalno sanjao...? A, da... ono kad sam iz Lazarevca krenuo za Beograd... skupo gorivo, ne mogu kolima... bus kasni, mrzi me da čekam... i ja krenem peške. Prvo nailazim na Lajkovac (???), kapiram da neću nikad stići u BG tim tempom i počinjem da trčim... Stižem u Lipovicu... Na putu me presretnu neki likovi sa kasetofonima na ramenima, puste od Džeja "Da si moja devojčica" i traže od mene da trčim i da igram u isto vreme... Ja počnem da igram, i to da imitiram Džeja kako igra, ali ukapiram da mi smetaju papuče u kojima sam trčao... Izujem papuče i nastavim da igram i da trčim, misleći: "Vratiću se iz Beograda kolima, pa ću da zastanem u Lipovici i da pokupim papuče"... Prođem ti ja nekako Lipovicu i nađem se u... Budvi! 'Ajde, kad sam već tu, da posetim moju školsku drugaricu koja je na letovanju... Nađem ja njen hotel i njenu sobu, uđem (bilo je otključano), ali u sobi nema nikoga. Ja kapiram da sam se oznojio k'o stoka od trčanja i uđem u kupatilo da se malo umijem (nisam hteo da se kupam, pošto bih ionako morao da opet obučem tu istu majicu). U tom trenutku ulazi ona u sobu sa cimerkom i onako mrtva 'ladna (pomalo i ljuta): "Šta ćeš bre ti ovde!?". Ja isto tako 'ladno odgovaram: "Pa, došao na kafu". Ona: "Ma, 'ajde, izlazi napolje, imam da učim!" (???). I šta ću, ja izađem i nastavim svoj put za Bgd...
Nadam se da će ovo pročitati neki psiholog/psihijatar i da će mi reći prvo da li sam normalan (ja sumnjam :-)), a zatim i šta treba da znače ovi moji snovi...
Have a nice day!
10:38, Wednesday, January 24, 2007
2komentara Link
Pošalji komentar
{ Last Page } { Page 6 of 7 } { Next Page }14:30, Wednesday, January 24, 2007 Poslao SevenZnače da bi bilo dobro i poželjno da smanjiš konzumaciju medikamenata na bazi Canabis-a.))
15:12, Wednesday, January 24, 2007 Poslao vtomic85Hehehe :-)))... Eee, da je to... Ovako mi ne pada na pamet nikakav "normalan" razlog :-)
About Me
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
Linkovi
Lazarevac CaffeETF Forum
Kategorije
Poslednji postovi
Haos!!!Good evening, sir! Your license and registration, please!
Razmišljanja budnog čoveka u 2 ujutru...
Šta se sve pušta...
After the lunch...