Wednesday, March 9, 2011 - Po zdrav

Moja veš mašina je majka svih mašina, ne po starosti nego po tome kako je zajebana, tvrdoglava I kako neće lepo da pere, al' jebe se vama stručno što ja muku mučim jer moj beli veš više nije beo nego siv. Jebe se i meni, da vam iskreno kažem. To sam onako usput spomenula jer nisam znala kako da zopčnem post o mom rođendanu i Božiću.

Juče je bio dan žena. Za dan žena obično ništa ne želim jer nas je Klara Cetkinj i sve ostale feministiknje debelo zajebala. Imamo prava glasa ( jeeee ), ne moramo da nosimo bruseve al' volemo i moramo da nabudžimo sise, možemo da se rezvedemo, švaleramo ili nađemo devojke a niko nas zbog toga neće kamenovati kamenjem ( verbalno kamenovanje je još uvek u modi and vrlo ujsful ), možemo da abortiramo ( to je našo pravo: jebeš se bez zaštite zato što tvoj muškarac mrzi da koristi kondom, ti ne bi pila pilule da se ne ugojiš i ne dobiješ celulit, al' za 100E možeš da se rešiš deteta ), možemo da hodamo polugole po ulici niko nam ništa ne može, možemo da mažemo crveni ruž i farbamo se u plavo a da nas pritom niko na ulici ne upita pošto smo ( pušenje 80E, 120E interkors tako naša Viki ponudi nedavno jednom našem prijatelju kojeg je vozila taksijem na stanicu ). Može nam se svašta nešto al' se meni 8. Mart ne slavi, stoga sam za 8. Mart od drugarice dobila minđuše zelene i divan končani džemperić za srping fešn 2011. Načisto sam se oduševila. Supružnik je kupio vino, kako to i čini kad ga popijemo, pa smo ga uz kamin koji nemamo i sveće koje ništa ne mirišu jer sam ih kupila u Dm-u, zajedno pijuckali i rešavali sveCku krizu srednjih godina. Dopustila sam mu da me pipka kad se pripio, iako sam ja jedna poštena žena, pri tom „feminstkinja“ i strogo zahtevam da me zovu: teologinja, psihologinja, boginja, kurvarica, šefica, doktorka, programerica itd... Fuj!

Elem...

U septembru mi je rođendan, a pošto slavimo oba Božića na veliku sablazan velikih srba iz moje okoline, odlučila sam da napravim viš list. Skromna sam i nemam nekih prevelikih zahteva:

-          Želim mir u svetu i uništavanje atomskog naoružanja. Verovatno se nisam dobro i stručno odrazila, ali mi je najveći strah da nam nekad u besu neko ne baci atomsku boNbu pa da do kraja života moram da gledam vesti na portabl TV-u, živim u podrumu s familijom i jedem sve iz konzerve, najviše zbog toga što je hrana iz konzerve nezdrava.

-          Želim da mi neko kupi novu ugaonu garnituru jer mi se boja ove moje terakot ne dopada više. Volela bih, recimo, maslinastu, plišanu. Klasičnu. Takođe i jednu veliku fotelju.

-          Želim da nikad više ne bude zima i da uvek bude leto.

-          Želim da mi neko da za pravo da tučem pešake koji pretrčavaju ulicu, ne čekaju zeleno i prelaze tamo gde nije obeleženo. Pritom, želim da ne budem kažnjena i da mi čika cajci kažu:“Svaka čast plavušo, dobro si ugazila babu!“

-          Želim da naprave eko, zdrave cigare s puno finog duvana. Cigare koje nisu štetne po zdravlje, vašu okolinu itd.

-          Želim da mi do kraja života bude uplaćeno letovanje na Azurnoj obali, nosač prtljaga ( maser, bebi siter ).

Eto, samo to želim. Ako neko od vas misli da može da mi pomogne, ja ću rado postaviti pay pal button a vi se potrudite da mi pomognete, vrlo sam ucveljena.

Uzdravlje.

P.S Može i jedan parfem.