Sunday, October 31, 2010 - PMS RUMBLING ILI: POLJUBI ME TAMO GDE NAJVIŠE BOLI

Nedeljom popodne dugo nisam pisala. Obično sam nedelju popodne provodila u društvu moje S, ali ona danas seli neke svoje stvari, negde u nešto, a ja sam kod kuće. Pater familias i pumpkin su na terasi. Gledaju bubamaru kako ide u smrt ( prema paukovoj mreži. Da, na terasi imam paučinu ). On se divi detetovom morbidluku, a ja se povremeno grohotom smejem. Ne pada iverje daleko od klade. U ovoj poslovici moj čovek je klada as usually, a dete je iver ( možda bude i iverja soon as possible ).

Elem...

Ovo je PMS rumbling ( ako neko ima nešto protiv PMS... ). Nešto sam troćoškasta, površna i mrzovoljna. Ide mi na kurac kad zvoni telefon i sve me nervira. Najviše me nervira kad me neko od familije zove jer pitaju gluposti tipa: kako ste? I kako mu je na novom poslu? I je l' plata dobra? I je l' dete poraslo! Nije, eno stoji kako je i bila s pet meseci! A njemu je grozno na novom poslu s duplo većom platom. Iduće godine planiramo da provedemo godišnji putujući Evropom pičkavamaterina zavidna. No dobro. Ipak nas se povremeno sete.

Nešto me naspopalo da pustim kosu. Ne znam do kad će me to držati, ali sam se naoružala receptima za zdravu plavu kosu, ispucale krajeve ( čitaj: oštećene farbom ), zdravu kožu glave i slično. Celulit ne skidam, jedva sam ga obukla, što bih ga sad skidala? Koja je poenta u tome da me sopstveno dupe boli kad sam na spiningu? Nema to smisla. Posle spininga pojedem picu ( čitaj: pizzu ), tek da obezbedim dovoljnu količinu holesterola koji će mi kasnije tapacirati dupe dok sedim u udubnoj fotelji i mukotrpno zarađujem pare za druge pice i ... i pice. Of kors!

Dugo nisam obilazila bloger. Ovaj naš. Tu i tamo virnem, ponekad se najedim, pa izbegavam da ga obilazim u ovakvim momentima. Svrbe me prsti da iskuckam imena koja mi idu na kurac( again and again and again ), a noričito jedno nadubno, sjebano muško stvorenje čije komentare a i postove ne mogu da smislim. Ne mogu. Ne varim ga – ih. Rećićete:“Pa ko te tera da ih čitaš!“ Kako ko me tera? Tera me želja da se ožučim čitajući njegove dupeuvlakačke komentare, njegovu „širinu shvatanja stvari i života“, njegove zaključke koji mi teraju kiselinu da oštećeni ulkus ( ulkus in fabula: čir na želu'cu ). Volela bih da mu sve to što imam kažem u lice, ali se bojim da mu je celo lice prošarano stidnim dlakama i da smrdi na STD, jer se toliko dugo zadržava po anusima i ostalim telesnim otvorima, da su infekcije te vrste gotovo neizbežne. Ja, recimo, ne bih volela da on ode s bloga, jer bi onda blog bio prilično dosadan, ovako, kao i druge budale u životima svih nas, donosi onu bolesnu radost razbijanja monotonije.

Inače, sve drugo je udure. Nokti su mu porasli, Najnovija fora je da ih mažem, jebote, teget i ljubičastim lakovima. A? Opaka sam, I know, I know.

I za kraj ali ne manje važno: želim vam svima ugodnu nedelju. Ja odo' da pečem palačinke Pčelici i Kladi.

Pusa svima

Cucu bubu