Poslednjih dana mi je nešto ukočen vrat. Nije promaja, nije loš jastuk. U pitanju su aktivnosti koje su za moje godine, polako počinjem da shvatam, jedino iz misionarske poze. Vreme je promenljivo, na suncu se dešavaju oluje. Loše se spava, loše se i retko jede. Ne ide pa ne ide. Ljudi se razvode i svađaju. Unose svoje kofere pune tuge i prašine u moj svet, a ja širom otvaram vrata i prostirem pohaban, al' još uvek, crven tepih. Bilo se na godišnjem, bilo je lepo. Opuštajuće i neophodno. Stasalo se, stvari su se za kratko vreme izmenile. Nabolje. Jebiga, kad nekom ide – ide. Ne, blog mi nije nedostajao, ali mi je nedostajalo pisanje i neki ljudi s kojima se pišem po komentarima. Kad dođoh, pročitah nekoliko postova, onako usputnih. Digla mi se pegla od tugaljivih i dupeuvlakačkih tekstića prošaranih porukom:“Ja bih da me kresneš, nedostaje mi tvoja .... ( dopisati na tačkice )!“, no brzo sam pozatvarala ta sranja i odlučila da se ne nerviram jer me se u svakom slučaju ne tiče. I tako nisam pozvana da se petljam u to komentarom: ne budi glupa, to je isto sranje, drugo pakovanje. Seljak bio, seljak ost'o. Nevermind. Blogoye i dalje i ruls hahahahahaha!
Vratila sam se i poslu. Mom. Ljudi se upisuju k'o da se besplatno deli zejtin, šećer, kafa i cigare. Zlu ne trebalo. Promenila sam fotelju iz koje sam do sada radila. Sad sedim u udobnijoj, mekšoj i onoj u kojoj se bulja manje znoji. Najviše mrzim kad ustanem iz fotelje a suknja mi se zalepi za guzove. Prijatnije su one prirodnije.
Komšije se još nisu vratile s mora jer još uvek ne osećam smrad prženja, a i tiho je. Grad se polako pretvara u ono što je bio do pre nekoliko meseci: mravinjak.
Neki su mi se planovi rasturili. Raspršili. Neke sam ljude prezrela, a s njima i sebe. Šta ti je čovek? Prokletnik.
Sedimo pre neki dan G, S i ja. S se razvodi. Teška priča jebe kevu. G po prvi put čuje šta se dešavalo, ja čujem po hiljaduprvi put. Ćutim i pušim ( as usually ). S priča, oči pune suze. U po rečenice o tome kako je meltretir'o pita S G:“Draga, je l' ti to depiluješ ruke?“ G potvrdno odgovara i tu se priča s mučnog razvoda premešta na to kako je depiliranje dlaka s ruku ( s čim se slažem ) milina jedna, jer je koža tako meka i glatka. Priča se brzo nastavila suznih očiju na temu razvoda. Samo žene mogu u sred takve priče da primete sitnice koje drugima ama baš ništa ne znače.
