Monday, February 15, 2010 - Dnevnik jedne guzice
Dok je spuštala guzicu na hladnu dasku WC šolje, držeći bradom novi, glanc novi nazovi časopis, razmišljala je o blagodetima sranja u kupatilu, namesto poljskog wc-a u kom je, nekih petnaest godina 'ladila guzicu zimi/leti. Setila se vonja poljskog klozeta, i onih sitnih, belih crva, od kojih joj se i to fino sranje gadilo. No, iako je daščica šolje bila 'ladnjikava, brzo je guzovima zagrejala sedalo i počela da lista nadasve glupi, glanc novi nazovi časopis, koji je njena prijateljica sat vremena pre toga ( bila u poseti ) zaboravila.Na naslovnici je bila neka "poznata" faca i mnogo famoznih naslova. Prelistavala je govno s kraja. Prvo na šta je naletela, bili su jeftini saveti priučene psihologice ( da nas ne jebu feministice ), koja je jednom impotentnom tipu savetovala da svaki dan svojoj frustriranoj ženi kupuje cveće, tako će valjda početi da mu se diže. Jednoj je pak zagoreloj mučenici, koju je muž totalno poč'o da ignoriše i prešao da spava sam u improvizovanoj sobici, rekla je da ima pomoći, ali avaj, da joj se javi na telefon, dole naznačen, pa će kod nje u ordinaciji o svemu natenane popričati jer nije zgodno 'vako javno.
Dalje je listajući naletela, na nadasve debilan interjvu s poznatom ličnošću ( ako se tako može nazvati ) koja se smeškala s naslovne strane. Ta je ličnost, potpuno prirodnog izgleda, davala tako nebulozne infromacije ( volim zeleni čaj, ne pijem kafu, jedem samo zdravu hranu, dečko mi je opak i slično ), da joj je višednevna opstipacija došla k'o melem na anus posle pročitaih redova.
Dalje je čitala savete za slabe nokte, ispucalu kosu i kako jebote naneti rumenilo ( raznih konzistencija ) na obraze! Gle čuda? Bio je tu i članak o sobnim biljkama i koliko ih često i čime polivati.
Pa onda slavne ličnosti i njihove toalete i kako su neki lik, za koga prvi put čuje, a očigledno je neka faca, i njegova ženica, i njihovo pedesetoro sitne dece, uredili njihov majušni stančić od 150 kvadrata nadomak centra Beograda. Mis'im njihov je stan živih boja, veselo i ukusno namešćen, nameštaj je ručno rađen, prilagođen njihovim vrlo običnim potrebama, al' ne lezi vraže, čika ima zajebano veliku policu za knjige i sve se knjige po bojama slažu s nameštajem. Garant mu ta njegova napaćena ženica ne da, da vadi knjige s polica, da ne poremeti redosled.
Neko je kucao na vrata od kupatila:
- Hoćeš još dugo? Pitao je muški, promukli glas.
- Neću, rekla je, samo da završim članak.
Wc papir je mirisao na breskve. U hodniku je čula tupkanje tabana koji su čekali da pišaju.
Sranje je nekad tako zamoran, intelektualni rad.
|
