Sunday, February 14, 2010 - Valentinovo iliti dan zagubljenih duša

U nas se, ovaj glupi praznik "Dan zaljubljenih" ne slavi, ne što nismo zaljubljeni, nego što nam ne treba marketinški dan da bismo to pokazali. Poklone od čoveka dobijam često, tako da mi baš danas i samo danas vala ne treba. Debelo se gnušam čestitki na današnji dan, jer do sredine devedesetih ovaj praznik, ako se ne varam, nije bio ni obeležavan. E onda su prvo ulični prodavci počeli da prodaju srcad, mede, kuce, mace ( sve od kineskog pliša ) a sve sa ciljem da nešto zarade, pard mi, da nam ulepšaju taj praznik.
Meni je ovaj praznik isto govno kao i 8. mart. Nekad davno, jako davno, slavljenje 8. marta je bilo logično. Žene su bile u stotom planu, morale su da se bore za svoja prava. Osim toga, za ovaj praznik žena, žene po fabrikama nisu radile ili su radile skraćeno radno vreme, uparađene su odlazile na grupne ručkove/večere s po karanfilom u rukama, i onda su tamo sedele, slušale dobre "muzičare", jele bečke šnicle i salate, i pričale o tome kako im se pokvario prošlogodišnji kupus i kako muževi nikako da se nakane da izvade kace iz podruma pa sve smrdi, a komšije se žale.
Taj je praznik onda imao smisla, jer inače kad bi se okupile da pričaju o kupusu?
Danas  to ne moramo da radimo, jer nas žene, čuva horda brkatih, vrlo "ženstvenih" feministkinja, koje mrze muškarce i teraju nas da izgovaramo teške reči poput: psihologica, piskinja ( spisateljica ), psihijatrica ( psihijatristkinja ) i slično a sve u ženskom rodu. Ukoliko se ne koristi ono što njihove udruženje preporučuje, znači da mrzimo žene i da dopuštamo muškarcima da nas ugnjetavaju. Ja sam se čak nosila mišlju da se priklonim jednom takvom udruženju a sve s nakanom da im podelim brijače, voskove, šminku, malo ženske odeće ( koja je inače izuzetno diksriminišuća ), da im odvedem jednog frizera koji je inače homoseksualac pa neće smetati što je muško, da ih sve onako fino uredi, pa da zaliče na žene za čija se prava i "bore"!
Ruku na srce Valentinovo je praznik koji pada na nadelju, tako da je svakako dosadan iz više razloga. Ne bih ja pisala ovaj post, nego onaj komšija što beži od žena, jutros bi uhvaćen na hodniku s buketom ruža i dobro izbrijan tako da se belio k'o sneško. Rek'o mi je dobro jutro i ka'sam ga pitala di će stim žbunom u rukama, stavio je kažiprst preko usta, tobože da mu draga ne čuje, da je iznenadi?! Wtf ( what a fuck, prim. au ). Htela sam da ga pitam hoće l' dobit' koke posle toga, al' nisam, jer je umak'o za korner!
U prodavnici preko puta zgrade kuknjava za ukrasnim kesama, vinom i čokoladama. Nestalo ukrasnog papira, a nedelja! Aaaaaaa! Trahediko. Štaćedu sad?
Ja sam kupila leba, kafu, mleko i cigara i bome lagano krenula domu svom jer mi se načisto jebe što je danas Valentinovo. Kod kuće me je čekao moj balkanac, raskopčanog duksa i ponudio mi da odmorim glavu na njegovom ljubavnom tepihu. Hmmmm... vaj not, reko', danas je praznik.