Sanela je u posedu, osim glupog imena kog je iz dubine duše mrzela, imala i trijst kila viška, proređenu kosu na temenu i hronične ojede na leđima, između dve debele hurke, od brushaltera. Imala je problem. Sise su joj bile male, zapravo male, ali je zbog sala na leđima morala da kupuje mnogo veće brushaltere, no nikad dovoljno velike.
Svako jutro, pre nego što je kretala na posao spremačice u jednoj privatnoj firmi, mirno i staleženo je tapirala tri dlake na temenu, pokušavajući da prekrije ružičastu kožu glave, koja je bila još ružičastija pri nekom naporu.
Pre petnaest godina, Sanela nije izgledala k'o da će umreti od srčke ako digne ruku da zaustavi taksi. Ne. Pre petnaest godina Sanela je bila pička. Ez a meter a fekt, Sanela je bila pička i po. Bila je u braku s jednim Brankom, koji je nosio brkčiće i bio niži od nje, kog je poštovala i volela i bila mu verna, i onda kad su za njenom guzicom svi drkali i zviždali. I onda kad joj je lokalni mafijoza nudio kule i gradove, samo da pođe s njim. Jok. Sanela je bila verna kočopernom Branku, kog pamtim po kockastim košuljama i hemijskoj olovci koja je virila iz džepića s leve strane grudnog koša.
Ko zna kakva bi Sanela bila danas, mislim kakva pička u godinama, da je Branko nije ostavio i otiš'o s mlađom, al' ružnijom, glupljom i bez sisa.
Mesecima nakon njegovog odlaska nije izlazila iz kuće. Neki su pričali da se jebe s komšijom iz susedne kule, neki da je počela da se radi tablesima, a neki opet da je pala u tešku depresiju. I bi tako. Nakon tih meseci ćutanja, kad je Sanela prvi put iskoračila iz kuće, eto baš ovakva kakva je danas, niko očima nije verovao. Debela, proređene kose i tupog, vrlo tupog pogleda.
Nikad se više nije pridigla. Nikad više se nije smejala glasno, nije se svima javljala i nikad više nije mirisala po parfemima na točenje koje je kupovala kod jednog slabovidog, mršavog tipa u Dunavskoj. Češće je smrduckala po kiselom znoju i gledala u svoje razgažene cipele.
Sanela je noću nekad plakala gledajući svoje slike i onda je bila najsrećnija, jer, bol koju je osećala dok je držala hartiju sa svojim likom, značila je, da je još uvek živa, i da možda, ali samo možda, još uvek ima nade. Nade da joj naraste kosa, da obuče staru, cvetnu haljinu i ponovo našom ulicom, prošeta svoje savršeno dupe, koje za sobom ostavlja miris bugarske ruže....
