Upravo sam sebi dijagnostifikovala hroničnu kurcobolju ( nakon diskusija sinoć obavljenih ), a sve glede nekih stvari, pojava i događaja u životu mom. Kurcobolja nije moj termin, nisam ga ja izmislila, ali me je na ovu dijagnozu potsetio jedan post, sa ne ovog blog portala, but never mind. Kako ne posedujem polni organ koji izaziva kurcobolju, ja bih to opisala kao fantomsku, a ope’ stvarnu bol, ali bol u pozitivnom smislu, nešto tipa: boli me briga, boli me dupe, boli me uvo, jebe mi se, zabole me i slično.
Stoga evo kurcoboljskog spiska, koji jedino i samo ima veze samnom i mojim s(r)tanjima. Znači zabole me sprava za:
-Globalno otopljavanje. Ruku na srce, ja tome nisam doprinela, iako sam koristila dezodoranse, praškove, omekšivače i slična govna bez kojih se ne može. No nisam ja zaboravljala da stavljam raznorazne filtere na fabričke dimnjake, nit’ sam ja izlivala otrove po rekama i morima, a bome nisam nikog ni bombardovala. U stvari jesam, bombardovala sam komšiju psovkama, al’ on to nije mogao da čuje i te psovke nisu mogle da probuše ozon. Kurton možda, al’ ozon nikako. Moje su psovke green orijentisane i one su za dobrobit naše zajednice, generalno: sunce te ne ograjelo ( to je protiv ultra-ljubičastih zračenja ), jebi se ( redovno upražnjavanje seska je zdravo ), jedi govna ( vratimo se prirodi i zdravom načinu prehrane ) i slično.
-Homesekualne, heteroseksualne, verske, ateističke i slične zajednice. Ja znam s kim se tucam, znam i zašto, ali time nikog ne ugrožavam i ne vređam. Iz istog ovog razloga me zabole ovo lalinsko dupe, ko se s kim trpa i gde ( i zašto ) i je l’ se zbog toga treba paradirati ili ne. Ja ne bih paradirala samo zato da bi svi znali s kim se ja fircam. Nema šanse. Muž bi me ubio, majka bi me se odrekla, a mislim da bi pola prijateljastava završila, da znaju kako odžravam svoje zdravlje zdravim. Jebite se – u tome leži začin života ( i to pametno, nemojte mi posle kukati na bradavice, herpes, hlamidiju i slične viruse ne – e).
-Za one koji jedu i za one koji ne jedu meso. Ja jedem meso jer moram, ne zato što ga volim, i ne dopuštam, ni po cenu života, da me neki nabeđeni i frustrirani vegetarijanac prozelitizira. Primetila sam da vegetarijanci, uz dužno poštovanje svima, pa i meni samoj, umeju da budu pravo zajebani i naporni, te bezobrazni i nekulturni u svojim nakanama da sve mesojede prosvetle i nateraju da budu frustrirani kao i oni sami. Pitala bih stoga većinu srpskih vegetarijanki, neke lično poznajem, što mažu antirid kreme koje se isprobavaju na jadnim mačkama, psima i pacovima? Ja sam, recimo, za novaka jela mesa i salatu i ništa mi nije falilo. Majke mi. Nisam posle nikog maltretirala i nisam se osećala frustrirano.
Spisak bih mogla da nastavim, ali neću. Dugačak je. Ovo su najsvežije teme koje mi dižu pritisak. Ne moramo svi da mislimo isto da bismo se slagali, zar ne? Ili moramo? O nacionalnoj kurcobolji ne bih ovog puta, jer o tome ne mogu na šte srce ( prazan želudac ). Možda kad se najedem mesa, fircnem sa švalerom i naduvam neki neprijateljski dezodorans na svoje seljačke pazuhe, potegnem i tu temu od koje svi "živimo srećno, dugovečno i u harmoniji".
