Tuesday, January 5, 2010 - Prelude o muškarcima
 - Matori, znaš kakva je pička? Ne zna se!
- Ne seri to kažeš za svaku, reče matori. koji i nije bio tako mator.
- Ma znam jebote, al' ova je drugačija. Nekako.... drugačija.
- Da, da, ima divne, duboke oči, nežan i mio glas, čvrste sisice i dupe k'o kruščica.
- Ima, da znaš da ima... al' što ima dušu! Jebote. Ja ni sa kim nisam mogao tako da razgovaram kao s njom! Jebeš mi mater ako to nije ta. Ona... prava.
- Ne seri, nego jebi i ne zanosi se. Od mnogo priče boli glava a ostaje se suve kite! Jesi me čuo.
Tip - tip - tip.
On i ona:
- I voliš Nerudu? E ne verujem, majke mi. Ja sam bio ubeđen da su žene koje vole Nerudu sve pomrle ( pu - pu daleko bilo, pomeri se s mesta ).
- E pa nisu, kao što vidiš, reče ona, duboka kao noć. Obožavam Nerudu.
- E sad pazi, ako mi još kažeš da voliš Kafku i da slušaš Manu Chao, ja ću da te ženim!
Kikotanje s druge strane.
- Volim, mame mi moje, obožavam. Evo, u autu mi je Manu Chao na šafl. O Kafki da ne pričam. Hoćeš da čuješ moju teoriju o Mileni i Kafki, i kako je to bila prava ljubav iako mnogo tvrde da nije? Je l' hoćeš?
- Naravno mila, reče on, ja od svega više volim da slušam tvoj glas koji je kao žubor vode, kao najčistija reka ispod planine gde mi se baka rodila, živela i umrla. Obožavam to.
- Pazi ovako....
Usput, dok je ona pričala o Mileni i Kafki, on je čačkao nokte, štruckao brkove i bradu, ispipavao muda ( jebiga, plašio se raka testisa, nedavno je čitao u dnevnoj štampi da je preventiva majka svega ), uvlačio stomak pred ogledalom, dok je mače s druge strane prelo u nadi, da je napokon, u moru tuljana, klipana, seljačina, naišla na onog ko o tome voli da priča.
- I šta sad kažeš? Je l' da mi je teorija dobra? Reče ona.
- Jeste mače, biće moje nežno.
Kikotanje.
- Stvarno si divan i pažljiv. Jedino sam tebi mogla da kažem stvari o kojima sam godinama ćutala. Retki su takvi.
- Znam dušo, ovakvi se rađaju jednom u sto godina.
- Potpuno si u pravu.
- Ka'ćemo se vidimo, reče natečeni testis?
- Pa ne znam, ovih dana.... imam još mnogo toga da ti pričam....
- Može pile moje, ja bih tebe tako rado posedovao....
Tip - tip - tip
- Matori, riba uopšte nije normalna!
- Kako to sad?
- Pa jebote ne možemo stalno tupimo o Kafki i Nerudi, ovaj pastuv mora nešto da povali, razumeš. Kako to ne konta!?
- Ma konta samo nećka!
- Ma konta kurac! Ništa ta ne konta. Njoj najviše odgovara da ćaskamo po dva sata telefonom, al' da da koke, e to ne može.
- Pa zar nije ona - ona prava? Zar nisi tako rekao?
- Jesam, jebiga, opet sam se zajeb'o u proceni. Kako meni uvek nalete takve što vole da trtljaju više nego 'leba da jedu. Ona moja bivša je zakon, majke mi. I ona je volela da priča, al' ta pola sata priča, pola sata jaše ata, pa ti vidi. Ček samo malo, zove me ova lujka.
Nakon dve sekunde:
- Evo me, odjeb'o sam je. Nek joj tata recituje Nerudu na mami.
- Ma u pravu si, ko je tuca nek joj piše pesme. Ne'š ti valjda.
- Ja? Hahahahaha. Ta se još nije rodila kojoj ću ja da recitujem. Ja preko mekog srca do koke, razumeš me?
- Ma naravno....
Tu - tu - tu
- E mačko, ka'ćemo na firc?
- Koji si ti bolid! Kakav firc?
- Pa znaš, tebi i meni je ono išlo najbolje. Nema bolje od tebe!
- Ne seri. Imam dečka.
- Ma daj bre ti onog pavijana nazivaš dečkom.
- Nazivam. Odjebi.
Tu - tu - tu
- E mila, jesi me se poželela?
- Jao pa to si ti? Pa od kud tebe?
- Ma bio sam u frci, ujka mi je bio u bolnici, šlagirao se, pa sam kevu vozao gore dole.
- Pa dobro, mogao si koju poruku da pošalješ.
- Mogao sam, priznajem da sam govno, al' nisam hteo onako skenjan da i tebe skenjavam.
- Opušteno, reče ona.
- Da... nego, gde smo ono stali?
- Kod Nerude i Kafke, a sve su prilike da ni ne odmaknemo od njih.
- Što, što si sad takva? Hoćemo negde na klopu? E našao sam roštiljnicu jebe kevu. Znaš kakvi su ćevapi? Ko kita od crnca. Dva ćevapa i ne možeš više.
- Ne mogu. Zauzeta sam.
- Čime?
- Pa kevin brat se šlogirao pa moram kevu da vozim do bolnice.
- Jebote, što si takva stoka? Pa je l' ja valjam samo kad ti se proserava o književnosti i nebu i zvezdama, a kad meni treba uteha onda ne valjam. E Milane moj šta si dočekao da pičke dobiješ samo kad lepo zamoliš!? Pa eto, ako treba da molim, moliću. Molim te lepo daj mi pičke....
Tip - tip - tip
Drugovi i drugarice, mnogi muškarci misle da vagina nije sapun i da ne može da se potroši, te da se do iste stiže preko patetike i uvlačenja u bulju.
A put do koke je kraći.
Samo ga treba naći.
|
