Wednesday, December 30, 2009 -
- Molim te dođi sat i po vremena pre mog nastupa. Molim te, molim te, molim te, rekla je J gotovo plačnim glasom.
U mojoj glavi, gde se vazda odvija neka drama u dva čina, već sam je videla kako golišava sedi na sred svoje spavaće sobe, okružena razbacanom odećom jer ne zna, jebote, šta da obuče. Kako sam grozna prijateljica, a još grozniji čovek, rekla sam joj da idem kod deda Mraza u pet i da ne mogu stići, na šta je odahnula i rekla:"Nije frka, sačekaću te, nastup je u 9!"
Žene, ah, žene! Šta je najveći problem? Šta obući: da nije suviše fensi, ali da ipak bude izazovno no ne previše. U ovome mi dupe izgleda veliko, u ovom kockasto, a ove su mi farmerice velike. Jesam smšala? Jesi, malo... ovaj nisi, rasteglile su se farmerice jeboihotaca nekvalitetni.
Komšija, pipajući se za svoja ( i guess dlakava ) muda, pita me šta ću za doček? Čuj šta ću: planiram nezaboravnu žurku sa švalerom. Idemo na Karibe a s Kariba idemo negde da se skijamo do nedelje! A ti komšija? Češajući muda, sad već suptilnije, reče:"Kod kuće. Dolazi mi tazbina, pa znaš kako je...!" Kako ne bih znala?
Komšinica iznad nas, jedna stvarno fina ženica, uvek nasmejana, koja je mesec dana posle porođaja izgledala kao Miss Kube, doviknula je Miletu, čoveku svom, koji je stvarno jedno ljubazno, kratko biće, da joj kupi još mladog sira za kiflice i GORGONZOLU! Jebote, jede se gorgonzola, ovo - ono a?
Komšinica, ona debela, skroz dole, peče od rane zore. Kod mene se u stanu oseća sarma, punjena piletina, kiflice pizza, kiflice sa sirom, pogačice s čvarcima, kulen i sve ostalo.
Meni je pukao nokat na kažiprstu i sad sam očajna. Mis'im kako ću s jednim puknutim noktom, avaj, dočekati Novu 2010?
Jeb'li vas praznici i sve što ide s tim!
I šne - nokle i prasetina i lampice što se gase i pale, i veštačke i ne veštačke jelke, i Deda Mraz ( on naročito, a pogotovo oni što vise na terasi ) i pokloni, i red vožnje, i oblatne s orasima, i urmašice, i krempite, i sarme i punjene paprike, i gulaš, i rinflajš, i šlag i....
I tako.
|
