Ona živi u papirnoj zgradi. Noć sam provela štrecajući se na zvukove iz zgrade: komšija je trepnuo, komšinica je odškrinula prozor. Ćerka im se negde oko pet vratila iz izlaska. Sat vremena nakon toga, čini mi se, slušala sam nervozno šaputanje. I guess, mama je držala pridiku ćerki: kad se dolazi kući, što smrdi na duvan i alkohol, što joj iz džepa vidi džokavac, što joj je umršena kosa i je l' se to ona s nekim vatačila po haustoru, pa onda, je l' to ona hoće da joj se ceo komšiluk smeje što joj ćerka u sitne sati dolazi iz grada ( u njeno se vreme red znao. Nikad nije smela ni da pomisili da posle 22h ostane van kuće, otac bi je na mestu priklao i njene delove tela poslao njenim drugaricama za nauk! ). Mislim... takva je neka priča bila. GARANT. Ta nije joj valjda zanovetala što nije došla u 7 ujutru kao sav normalan svet njenog uzrasta.
Negde oko osmice sam ustala. Nisam više mogla da žmirkam u polu mraku i trpim bol u leđima. Istina je, spavala sam svega pet sati i to nakon više od pola flaše vina, al' nema šanse da spavam dok se napolju razdanjuje. Obmotala sam se prekrivačem, ameri bi rekli quilt, sve do sisa, navukla papuče njenog suruga koji nije tu i sudarala se s nameštajem. Sreća te im je stan oveći. Zaradila sam samo jednu modricu na cevanici a sve zbog susreta s njihovom teškom stolicom.
Moja stolica je uredna. Sedela sam u njenom kupatilu i čitala knjigu na WC šolji. Povremeno sam puštala vodu, radosna. Naravno. Sranje je jedna divna životna privilegija. Tako opušta i tako nekako umirujuće deluje na mene, kao da mi neko govori:"Mila, sve će biti uredu, samo ti seri!" I ja serem. I čitam knjigu, jer to kod mene, bizarnosti radi, ume da potraje, valjda što mi koncentracija nije potpuno na anusu, nego eto, o svemu mislim zatvorena u toj beloj katakombi. Gledam u njene kozmetičke preparate i pokušavam ( usput, dok odmaram crvene oči od čitanja) da zbrojim novce koji bacamo na iste: losion za telo hidrira, mleko ga masti, tonik za lice bez alkohola, tonik sa alkoholom ( u slučaju da nam poiskaču nejebice bubuljice ), pa onda mleko za skidanje šminke, mleko za skidanje šminke oko očiju, maramice za skidanje šminke i ostale špecije, koje koštaju. Vrlo.
U tom spazim pakovanje načetih Libres uložaka i shvatim kako smo mi žene, bez obzira na silno perkanje, depilacije i ostala martirska stanja, vrlo prljava bića. Menstruacija neopozivo bazdi i to kod vrlo opranih, bez infekcija i s čistim kokama, žena. Neverthless, naše su vagine fokus mnogih muškaraca, zašto, ne bih znala da vam odgovorim.
Nakon ritualnog pražnjenja ( zdrav život pre svega, život je bitan ), nisam mogla da ne opazim kako je finally, bez mnogo pompe, stigla jesen u naš bučni grad. Njena terasa je bila puna žutog i vlažnog ( mmmm vlažno ) lišća. Hladno je. Dok ovo pišem, osećam kako mi trnu goli tabani od hladnoće, eto tako je za'ladilo. I nije da se baš veselim zimi, al' dobro, proći će.
Skroz je zajebano snalaziti se u tuđoj kuhinji. Jedva sam našla kafu i šećer, nekako sam pripalila ringlu da podgrejem vodu i čekala. Usput, čekajući, pojela sam bananu falusnog oblika i nasmejala se. Nije da je bitan oblik ili veličina, al' najsočnije su mi one mekane, kako bi moja P rekla "prestarele" banane. Kad nema tih, dobre su i one tvrde, nedozrele. Često ih, milošte radi, pustim da odstoje u korpi nekoliko dana, kako bi omekšale i postale šta? Pa sočne drugari, sočne!
U tom je i kafa pristigla i digla mi, da prostite, raspoloženje. Vrh osećaj. Onda ritualno uključivanje kompjutera nogom, pa proveravanje pošte. Jebem ti fejsbuk i feed back: ovaj je prokomentarisao ovo, pa onaj ono... Screw you all! Pa statusi: danas sam peglala, muž mi je na putu ( svratite momci ) i tako redom... Bolesno, al' sam ipak tamo hahahahaha. I ja pišem statuse na koje niko ništa neće da komentariše, nego ih samo "lajkuju". Jedva čekam da uvedu opciju dislajk, svima ću da se osvetim.
Jutro se tegli... vi odlučite sami kako. Ona još uvek spava, ja joj remetim mir. Pre nego što ću ustati, rekla mi je:
- Hrčeš Trešnja jbt... u svakom položaju...
Nije mila, čini ti se. Postoje položaji u kojima ne hrčem... recimo kad sam ja od gore.
