... Ponekad sanjam stvarnost... -

... Ponekad sanjam stvarnost...

Thursday, November 12, 2009 -

Dugo sam se divila svom nagom odrazu u ogledalu. Zima je umela da napravi čuda s mojom kožom, mojim mislima i generalno s mojom ličnošću. Osvežena tvojim golim telom, mislila sam: mogu da poletim. Grljena najgrljenije, voljena najvoljenije, uzdignuta do zvezda, mislila da sam da nazad nema. Ljubila sam ti leđa dok si se budio. Ljubila sam te tako mirisnog od sna, golog pod mojim jezikom i tako ukusnog do poslednje kapi. Volela sam da verujem u bajke, u balončiće koji ne mogu da se rasprsnu. Volela sam ženu u sebi, muškarčinu u tebi. Volela sam dodir tvojih vlažnih i vazda na kožu spremnih, usana.
Nema šta nisam volela.
A onda se letenje pretočilo u pad. S početka blagi al' klizav, da bi se završio totalnim krahom. Balončić je pukao, zvezde su pale i sve se sjebalo. Od jednom sam osetila kako je zemlja tvrda i kako se vrti oko svoje ose.
Shvatila sam da pamet počinje tamo gde se "mislim da sve znam" završava.
Nisam se više uveravala u svoj odraz u ogledalu. Znala sam da postojim, jer sam osetila kako dupe boli kad se direktno padne isto.
Još uvek otplaćujem svoje školovanje u tvom naručju. Rate su, na sreću, sve manje i manje. Iako svesna svog neznanja, znam da ne znam, da i ono što znam malo vredi ako ga ne upotrebim. Na sebi.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se