Tuesday, October 27, 2009 -
Kad je Jovanka, 06. maja 1995. brisala dupe u još uvek hladnom kupatilu, prvi put je ušinula desno rame, trudeći se da dohvati anus. Džaba je bilo Brufena i raznoraznih lekova koje je komšija dovlačio iz Mađarske. ništa to nije pomagalo, dok nije otišla kod mladog fizijatra Ferenca, da joj prepiše struju za rame. Išla je cirka deset dana na terapiju, kod jedne plave, medicinske sestre, koja je vazda izgledala uplakano. Ta joj je puštala struju svako jutro oko 10h, baš kad se i nezgoda desila, a nakon popijene kafe, koju je kupila na pijaci, i, na kojoj je pisalo Made in Austrija.
Jovanka je bila ubeđena da je to sve bilo zbog kafe, jer ako je nešto Made in Austrija, ne može da bude tako loše. Mora da su to nešta u Rumuniji prepakivali, kasnije je prepričavala komšijama.
Bila je prva žena u istoriji sveta pa i šire, koja je ušinula rame zbog loše kafe, brišući guzicu.
Elem.
Jovanka je redovno odlazila na struju, i bome, bi njoj bolje. Ferenc joj je kaz'o, da ako struja ne pomogne ( tu je već kucala u drveni doktorov sto terajući zlo i pljuckajući sebi u njedra ), moraće da joj prepiše jako skupe injekcije, koje će morati da poruči ili iz Austrije ili Mađarske. Pri pomenu Austrije, Jovanki se odmah' prevrn'o stomak na šte srce, te je namah odlučila da će struja pomoći.
I pomogla je. Struju je kasnije preporučivala svima, a naročito sestri svojoj rođenoj, koja je, nekako, baš tog proleća ušla u prvi napad klimaksa, koji se manifestovao padavicama i histerijom.
Neverthless, Jovankina sestra nikad nije otišla da joj puste struju kroz jajnike i matericu, iako je njena sestra znala da je u struji spas.
***
Jovanka je pre neki dan napulina 75. godina. Od kako joj je čovek umro, nije skinula crninu. I dan danas priča o tome kako je bio zdrav k'o dren, i kako ni kod zubara nije išao i kako na njega gripe nisu 'tele. Doduše, danima pre nego što se šlagirao, žalio se da ga boli glava i da mu nekako čudno trnu ruke i noge. Ona je odma' savetovala struju, ali kako je on bio alergičan na njene savete, jedno popodne se zdravo naj'o i lego. Nikad se više nije probudio. 'Nako crvenog i gotovo živog izgleda, sa'ranili su ga na Rumenačkom groblju.
Kad smo joj čestitali rođendan i pitali je kako je, rekla je:
- Kako ću biti? Od kako mi je Pera moj umro, nikako nisam. Žiga me oko srca, svaki dan čekam kad ću da se ne probudim.
- Što ne odeš na struju Joco? Pitamo je uglas.
- A ne. Za ovu bolest struja ne pomaže.
|
