... Ponekad sanjam stvarnost...

Monday, June 8, 2009 - Z A P I S

Jela sam pasulj. Onaj krupni, veliki, sočni sa suvim mesom koje se topilo u ustima. Jebote. Kako je to dobro. I salatu od paradajza i domaćeg sira. Tvrdog, vrlo tvrdog i vrlo domaćeg. Jela sam ga viljuškom nabadujći debela zrna, nabubrela. Zalivala sam vinom. Opet, jebiga. Vino i pasulj??? Da mi je sam Gospodin Opaki došao, glavom i bradom, go golcijat, dignute sprave, ne bi mi učinio takav plezir kao tanjir pasulja i salate. I cigare posle toga.
Usput gledam u brdo suđa koje me čeka, ali mi ne pada na pamet da se brižlim toj gomili ulepljenoj jogurtom i ovsenim pahuljama, koje moram žicom da skidam.
Zadnje dve nedelje, ovog mog života, zapostavila sam sve koje volim, a najviše sebe i gomilu neispeglanog veša u sobi. Zaboravila sam da živim, da se smejem, da uživam. Tona neodgovorenih imejlova, pogrešna reč u pogrešno vreme. Tajming: ala bose noge na -40. Osećala sam, sve vreme, grižu savesti. Kritikovala sam sebe do besvesti i trovala se. Uzalud zabrinuta pitanja i odmahivanje glavom. Uzalud sve, dok sama nisam odlučila da podignem guzicu i pojedem tanjir pasulja sa suvim mesom.
Sad osećam onu prijatnu težinu punog želudca i čujem kako se žučni sokovi ubrizgavaju u želudac.Jami. Sve se to, brzinom svetlosti taloži u moju guzicu koja, na očigled sveta, raste. Iako to ne čujem, mozak se kupa u endorfinu i ja lebdim.
To do list okačena na fridžu je već požutela. Hoću kitu lastinu da idem u nedođiju po jednu sitnicu. Nikad.
Not to do list nije okačena ali je znam na pamet i vrlo je se pridržavam: do not answer the phone, ignore, ignore and ignore.
Dan je poprskan smradom smoga. Ukrašen plavim nebom i sluncetom. Malo izmaglice u mislima i to bi bilo to. Nema problema, rekla je. Nema problema, jebote.

Dopisnik iz prkna

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se