Sunday, April 5, 2009 - Coloros of the night

Uz zvuke buke s bulevara, primetila sam: proleće je još uvek tu. Osećam miris trave ( koje inače u okolini baš i nema ) i sve cveta. Cvetam i ja. Iako čupava i podbula od spavanja, nasmejala sam se ( ne nasmešila ), osobi u ogledalu i rekla sebi dobro jutro. Nedeljno.
Iz najdubljeg dela ormara sam izvukla prolećnu odeću. Zaronila sam lice u miris prošlosti i sanjarila neko vreme, naslonjena na hladan zid. Odsanjala sam nekoliko snova, tek toliko dovoljno, da mogu da koračam kroz dan.
Zatvorila sam oči i gazila. Pod nogama sam krckala ostatke noći. Na vratu sam osećala žilave dodire dana. Još uvek mi se spavalo. Imala sam volje, ali ne i vremena, da se meškoljim među pamukom još neko vreme.
Na terasi je sve bilo kako sam sinoć ostavila. Komšinica je kuvala svoj mas'an ručak, komšija ispod je čitao novine i pio kafu.
Dan je bio tako neophodno običan. Plav, plav, plav.
U mojim kostima je svirala zaostala košava, i to što me treslo, davalo je obrise nepoznatog lika. Zvuk nepoznatog glasa... samo pisana... reč.

Ugodna vam nedelja. I tebi ...