Thursday, April 2, 2009 - Mi o vuku
Sa svakim bivšim muškarcem sam ostala prijatelj ( - ica op.a ). Nikad se nismo razilazili pod "nož", niti smo nakon toga raspredali priče jedni o drugima: njemu je mali, loš je u krevetu, hrče, ima braon tragove na gaćama, dlakavo dupe i slično... nisam čula ni priče o sebi. A i da jesam, llike i care? Ko je bivšim, s razlog je prošlos'.
Elem.
Juče sretoh jednog bivšeg, ali baš, baš bivšeg. U to vreme, kad smo se mi k'o bajagi zabavljali ( a i nije bilo baš zabavno ), bio je nekih pe'- šes' godina stariji od mene. Juče, kad ga sretoh, bio je stariji jedno petn'est godina. Još uvek ima lepe oči ( trep, trep ), lep osmeh, prošaran nikotinom i litrama kafe. Sve bi prošlo brzo i jednostavno da nije progovorio, a to mu je i u ono vreme bila mana. Nekako je bio sirov. Vrhunac komplimenta je bio da mi kaže "cico" 
Mis'im.
Juče me je prvo pozdravio, onako ručno ( da prostite ), rukovali smo se. Pitali smo se: kako smo, di smo i šta radimo u životu? Malo smo popričali, onako ljuCki. Ljudi se menjaju, mislila sam u sebi. Brzinom svetlosti se opustio, u ime starih dana i počeo da mi štipka obraz. Osetila sam opor miris nikotina i izmakla se u stranu. Ne koristim ja skupu kozmetiku da me tamo neki bivši štipka po obrazima. Aman!
A onda je izgovorio nešto što mi je posle satima odzvanjalo u ušima:"Još uvek ti je koža kao bebina guza!"
Bebina guza. Još uvek. Ma je l' on to stvarno izgovorio? Nisam bila zatečena ni najmanje. Rekla sam da jeste. Nasmejao se. Proradio je frajer u njemu. Namestio je pozu: nisam ja još za bacanje, i pitao me, Bože dragi, šta radim večeras. Iz mene je izleteo odbrambeni cinizam: večeras kuvam ručak za sutra, ostala mi mašina neraširenog veša pa moram i to da sredim, muž ima urastao nokat na nožnom palcu, pa ću morati to gljivično, smrdljivo mesto da mu tretiram raznoraznim spravicama a posle mackam Lamisilom. U 23h stavljam dete da piški i posle idem i ja u krpe. Mrtva umorna, čupava i s podočnjacima.
- E, nije frka, rekao je Tupson.
Nije frka? A? Podomaćila sam se, šta'š, al' je bitno da mi je obraz ostao k'o dečija guza. Osetljiv.
I stvarno, ne mogu sebi da zamerim što sam se u svakave zaljubljivala pre i nešto kratko nakon punoletsva. Mladost - ludost.
Danas bih to sebi teško oprostila, a danas sam pametnija. Možda ne zavidno, ali jesam. Bar umem da pobegnem glavom bez obzira od onih koji me zovu cucu - bubu, koji mi se dive preko svake mere i koji misle da su nezamenljivi.
A jesu. Lako. K'o sijalica od 75W u klozetu.
Eto.
|
