... Ponekad sanjam stvarnost...

Tuesday, March 24, 2009 - Oduvek

sam prezirala i osuđivala sve one, šatro odrasle koji zajedno pišu da li, ne znam, ne mogu, ne želim i what ever još. Oni su mene prezirali što koristim anglicizme u mom prelepom, srpskom jeziku. Prezirala sam i one što bi na dupe progovorili ako ne progovore na usta, a o čemu drugom, no o svojoj veličini:"Rekli su mi da sam lep, dobar, pametan, plemenit. Divili su se MENI!" Nezreli, nepotrvđeni retardi. Oni su mene prezirali što ih ne tapšem po glavici i negovorim:"Dimitrije sine Mitre, majkina budalo!"
Jebiga.
Prezirem žene koje nose tampone noću dok imaju menstruaciju, i ne prave razliku između kandide i ešerihije. Prezirem i one koji imaju gripu ali će ipak doći ( u goste prim.prev ) jer oni misle da su prehlađeni! Oni mene preziru jer misle da sam zaostala. Neka misle.
Prezirem i one što se dernjaju dok pričaju, prekidaju i uvek znaju gde su stali. Oni mene preziru jer ih očigledno ne slušam. Prezirem muškarce koji neće da svrše u kondom jer im nije gušt, a onda njihove glupače abortiraju po tri'jst puta i umru od raka grlića materice jako rano. Boli njih kita, oni će svoj gušt istresati u novoj tuki. I tako žena ima više muškaraca. Prezirem iste te žene jer uporno tvrde da njih njihov Mića voli.

Prezirem sebične muškarce, koji vole, vole, vole jednu ženu dok im ona ne pokaže srednji prst... e onda ona postaje kurva kojoj se treba ismevati! Jebo vas otac glupi, dabogda staros' u staračkom domu dočekali.
Prezirem ova vremena i to što su internet i sve ove skalamerije dostupne svim bolesnicima koji vazda zaborave da uzmu svoje pilulice, ali zato ne zaborave da se prikače i seru ovde.
Mrzim utorke i sve te "skromne" i "obične" kompleksaše. Uf, sad mi je lakšije. Odo' ručati.