... Ponekad sanjam stvarnost...

Monday, March 16, 2009 - Laku noć

Sve dobre prodavačice danas mirišu na beli Bohor. Ona, koja me je poslednja uslužila, nosila je roza bluzicu koja joj je bila kraćušna, pa je stalno tokom razgovora pokušavala da prikrije svoju oveću, ali lepu guzu. Šuška dok izgovara slovo S i trepće. O Bože, valjda je trepnula sto puta dok mi je objasnila šta studira. Ima nebo plave oči i tako topao osmeh.
A meni nedostaju topli ljudi.
Gde su nestali?
Netom, pošto mi je miris njene odeće izazvao bujicu sećanja na mokre zavese, okačene na sveže oprane prozore, i prozračne, dugačke subote, ispunjene pomeranjem nameštaja i zajapurenim licem moje majke, sela sam u auto. Na radiju je svirala retko lepa žalopojka, koja mi je u tom momentu pasala toliko, koliko topla šolja čaja na promrzle prste. Promuklo sam pratila tonove i sva bila žalosna kad je spiker, misleći da ima brutalno dobar smisao za humor, odjavio neku emisiju.

"... Večeras mi nedostaješ. Ne ni dodir, ne ni reč. Tišina i po koji razmenjeni pogled. Naslonjena na tvoje rame, u tom miru i tišini, mogla bih... svašta, al' bih bila dobra. Obećavam. Žao mi je, što sam ove zime obišla lomljenje pečenog kestenja po hladnoći, i žao mi je, što sam te detinjarije gurnula pod veeeeliki tepih prošlosti. Šteta što nisi na meniju ove večeri, a ni one sutra... i ni jedne do večnosti. Jebiga. Gumica zato postoji na olovci da se greška izbriše, a ja to, očigledno ne znam."

Umorna i slomljena, spustila sam torbu na sto i zaključala vrata. Ako "for ever and ever postoji", onda sam ih tako zaključala. For ever and ever.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se