... Ponekad sanjam stvarnost...

Tuesday, February 17, 2009 - Nešto me krenulo

Moj majstor se zove Mile. Tu je negde moje visine ( picolo ), ali je duplo širi i ima stomak k'o ja u šestom mesecu trudnoće. Vazda bazdi na pivo i puši neke cigare od kojih mi se baca pegla. Ostavi mi u lavabou bar četiri pikavaca dok se bavi mojim mašinama.
Majstor Mile se ne javlja na telefon, tek ponekad, kad je dobre volje. Kad mu njegova vremešna žena Katica spremi froncle sa sirom, pa ih pošećeri i skroz ga odobrovolji, onda mi drekne u slušalicu. Glasno diše od prejedanja dok mu se žalim na sinKtome. I dođe. Ne kaže ni dobar dan, ne izuje se. Samo se uvuče u kupatilo i smrdi po tim cigarama sve vreme. Trese pepeo u lavabo i govori mi, kako ne smem držati mašinu ispod bojlera. A di ću je, pitam ga.
- Meni naglavu, odgovara spojeno.
Mileta nikad nisam videla nasmejanog.
Mile nikad ne nosi pantalone koje mu mogu prekriti razdeljak na guzici.
Mile nikad ne odgovara na ljubaznost.
Mile nikad neće kafu.
Mile se svađa samnom kad mu plaćam. Iz nekog razloga, često neće da uzme novce je je kvar "kerovkurac".

Mile i danas dolazi da me reskju pranja na ruke do petka. Mile je moj heroj. Crkla mi pumpa.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se