... Ponekad sanjam stvarnost...

Friday, February 6, 2009 - Imam

utisak da je neka davna 19... i da sam u jednoj staroj kuhinji koja se u stvari zove kujna, da sedim na jednoj staroj, mnogo puta prelikiranoj stolici, ovog puta, svetlo zelene boje. Na zidu kucka stari sat u obliku lubenice, ograničen sa dve banane, grožđem i jabukom.
U toj kujni se, u jednoj velikoj, crvenoj šerpi na bele tufne sa rasparenim poklopcem, krčka moja budućnost, a verno i s mnogo ljubavi, tu svaštaru krčka moja nana.
Kasno je popodne i neko je proleće. Kroz prozor vidim dva velika hrasta i ogromno, najzelenije dvorište. Nebo je devičanski plavo i sve miriši na procvetali život. Brojim bodove na heklanom miljeu, koje godinama krasi stari "Iskra" televizor, na miljeu svećnjak a na svećnjak naslonjena slika. Nema nikog na slici.
Odmah do televizora je stari dolap gde su se, od kako sam znala za sebe, krile napolitanke, Kraš ekspres i ostale drangulije, kojima nisam smela tek tako da prilazim. Samo dozirano.

I ja tako sedim na toj staroj stolici, osluškujem prošlost gledajuću budućnost kroz zamršene trepuške detinjstva. Osećam milion leptirova u stomaku. Penju mi se ka srcu. Radost. Spokoj. Nostalgija. Njene ruke na mom obrazu, hrapave i stare. Ničeg romantičnog u tom tužnom pogledu prolaznika. Prolaznosti. Samo ljubav, ona zaštitička koju sanjam. I najtopliji zagrljaj koji miriše na dunje. Šapućem joj da je volim i čujem joj srce, koja još uvek udara. Udara, dobuje, živi. Prošlost.

Onda se vraćam besomučnoj stvarnosti i osluškujem tišinu. Zaista negde tika neki sat, zuji mi kompjuter i čujem buku s obližnjeg bulevara. I pitam te:"Hoće li da me zagrliš, slomilo mi se srce!" A ti ćutiš malo i onda me zagrliš i kažeš kako se velike devojčice grle same.
Pederu.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se