Friday, January 2, 2009 - Kako je šećer u prahu pokrio Novi Sad

Bila bi to noć za pamćenje da mogu da je se setim. Sve što je lepo, bar u mom slučaju, završava sa crnim rupama ali s nekim dobrim osećajem. Na slikama se smejem, da nemam ušiju, smejala bih se oko glave i na sreću, te sam večeri nosila svetli ruž, inače bih očajavala zbog crvene tačke na zubu.

Sve se piskalo i vriskalo. Pčelica i ja smo đuskale do besvesti. Na RTVojvojdina prenos iz centra. Kako mrzim hladnoću, a obožavam Massima, nisam se usudila da odem do tamo. Gledala sam prenos i đuskala uz njegov erotični glas, plakala ( onako potajno ) kad me neka rečenica prostreli kroz srce. Stariji deo društva je želeo da čuje i tamburaše, pa sam ih posmatrala kako se malo debilno klate pred velikim ekranom dok Zvonko Bogdan peva moju omiljenu:“... il’ se dirnu, il’ se ne doooodiiirnuuuuu“, i tu meni opet, ’nako potajno, zacakle oči jer se setim nečeg... Ma u pm.

Vodka, vodka je kriva za sve. I đus bRez šećera. Šta je Nova godina bez šećera. Prah šećera, koji je idućeg jutra napadao. Svuda.

Probudila sam se mamurna ali me nije bolela glava. Smućkala sam kafu, zapalila cigaretu i otišla na terasu u pidžami i staroj perjanoj „Dr. Martins“ jakni. Nije me bilo briga što me komšija gleda kroz prozor, ja sam gledala sneg. Bela prašina. Jebote, kako je to romantično, hladno i opušteno. Stajala bih na terasi dok i po meni ne napada, ali su mi tabani otkazivali, a iz dnevne sam čula P kako mi govori da ću prehladiti šta? Pa jajnike! Oba. I bešiku. I bubrege.

Jebo ga P Nova je G. Mani se crnjaka. Ne znaš ti šta je ta svojta koju si pobrojala a sve u društvu Gospođe jetre već preživela, i eto, još me uvek služe i to jako dobro.

Nisam se gledala u ogledalo, jer to kažu, ne valja 01. janOVara. Znam da sam, iako pijana, uredno skinula šminku, ali kako sam to uradila, ne znam. Saznala sam mnogo kasnije. Nebitno to. Kapci su mi do jutros bili natečeni a onda su spla’sli.

Sećam se, kao kroz maglu neke sms poruke, nešto volim te, ovo – ono, ali znam, jbg, nije bilo upućeno meni pa sam izbrisala. Ne namerno, slučajno, jer još ne baratam sasvim dobro tom novom spravom. A da se ne lažemo, umal’ mu nisam odgovorila i ja tebe. Nisam ’tela da mu dajem lažnu ko god da je.

I eto me danas. Zdrava, prava, vodka free. Zaostalu gorčinu spirem kuvanim vinom i pevušim.