Thursday, January 1, 2009 - ************

Varim. Spavam. Otpadam kao malter. Gledam, slušam, ne vidim, ne čujem. Ne razmišljam. Pada sneg a ja mu mašem kroz prljavo staklo. Pomešani mirisi, dominira alkohol. Nekoliko pokvarenih lampica na jelki, namiguju kroz mrak..
A onda mi se kroz ništa, pojave misli. Razne, bezobrazne, razmazane kao moj ruž iznad tvoje usne. Stišćem mrak kolenima i ne puštam te.
I glupavo se osećam, jer te teško varim kao previše alkohola, jer, nezgodno je kad si neizbaždaren i ne znaš kad ti je dosta...
A meni nikad dosta...
Svega.