Tuesday, December 30, 2008 - ***

Tačno je 16:52. Na radio programu moje duše, danas je na repertoaru totalno razrešenje misterije popodneva. Ovo popodne je čarobno, mirno i savršeno. U mojoj hladnoj ruci, sa deset crvenih noktiju, belo, domaće kuvano vino i maslinasta činija ljutih badema.

Čitam.

Pišem.

Želela sam da ti napišem čestitku. Lepu. Nisam imala hrabrosti. Bojala sam se da ćeš je oćutati... kao i druge moje reči, do sada.

Dala bih ti kap vina iz mog dlana, bademe poslagane na međici između srca i srca.

Čudan si... znaš, a ja sam zavijena  popodnevom utonula u ovo čudno raspoloženje kad se dajem i dajem i dajem... i dajem...

A ne znam ni kome, ni zašto. Ne znam ni dokle?

Tu si negde...

Možda si tu negde...

Rekla sam ti to već jednom?

Čudno, baš čudno.

I želim te... tu negde oko gležnjeva... na tvojim ramenima...