Friday, December 26, 2008 - S W A Y M E

Volela bih ti da ti poklonim ovu noć, što se polako poklanja idućem danu. Nekad je i gledanje u te tvoje oči dodir... vreo, vlažan i neodoljiv. Volela bih da te gledam dok se otapaš pred mojim očima. Dodirivala bih te pogledom, svlačila te i oživljavala... i sebe i tebe... jer ja spavam. Nekad se uhvatim kako još živim od tračaka bačenih na negativ tvog lica. I samo tako. I samo to.

Prekrštenih nogu, dok mi unutrašnje strane butine dobuju kao bat brzih koraka, dišem.. isprekidano.

A umem da poklanjam noći. Duge. Tople. Izgužvane. Umem da okrepim umorna jutra uz zvuke tišine kad oboma najviše prija da svako u svom uglu otpočinje dan.

Ti ne znaš šta se krije iza dva bademasta oka. Možda naslućuješ, ali tvoje slutnje ne mogu dopreti do vatre koja gori u središtu žene. I kad je hladno i kad je toplo. I kad voli i kad ne...

Večeras bih ti dala poglede. Jedan po jedan, kao pečat, na svakom delu tvog tela... koje je tako daleko, a tako blizu. Dodirljivo – nedodirljivo.

Neodoljivo.

Drugačije.

Tuđe...