Sunday, November 30, 2008 - LJULJAJ ME NEŽNO, LJULJAJ ME FINO, POLAKO...

P u sobi peva uspavanku. Jbt meni nikad nije pevala uspavanke. Kakvo zavrtanje prošlosti. Uskraćivanje. Sećanje na njene nežnosti dopire jedino i samo do menjanja obloga i merenja temperature.

***

Sedim i razmišljam. Popušila sam hejbet Karelije slims posmatrajući svoje prste i crvene nokte. Razmišljala sam o seksu i o tome kako volim da budem gore i zašto? Neki psiholozi kažu da je to podsvesna potreba za dominacijom a ja kažem da je jedan od razloga tome, što ne mogu da dišem kad je obrnuto. A ja volim da dišem. Duboko. I volim tempo. Moj tempo, jer još ne sretoh nekog ko je saglasan sa mojim tempom:“Tam taram taram mmmmmmm.!!“

***

P još uvek peva uspavanku i to me već lagano iritira. Moje bludne misli i nevina dečija pesma ne idu zajedno. Za momenat prekida pevanje i pita me koliko je sati? Ćutim. Ima puno sati, puno, puno sati, nisam ih stigla izbrojati.

***

Uvlačim se pod pokrivač. Jedna druga osoba iz bliže okoline nešto traži. I traži. Oseća se pritisak u vazduhu. Samo čekam kad će početi da šišti kao probušena guma na zelenom Rog biciklu.

-         Je l’ znaš gde mi je fascikla.

-         Ne znam.

-         Znao sam da ne znaš.

-         Zašto me onda pitaš?

-         Onako.

***

Nekad pomislim da ne bi bilo loše uraditi emotivnu detoksikaciju. Onako, kao ekspres voz. Samo pregaziš preko gamadi, zatvorenih očiju, ili, kao u jeftinim američkim filmovima uzmem „mašinku“ i raspalim po govnima. Cap! Dunem u vr’ pušketine i kažem:“Veni, vidi, vici!“

I onda, bez razloga, osetim kako mi se bradavica na desnoj siki totalno uzjogunila, a nije mi hladno. Rutinsko pipanje za vrelo mesto. Sve udure. Je l’ to moja podvest izvukla nešto što sam tamo pohranila davno? Ko će ga znati.

***

Muškarci se oslobađaju pritiska kroz testise a žene?

Žene pobudale. Ponašaju se nedolično ili se ponašaju dolično ali postanu bitches! A zar nije bolje da koriste ono što im život pruža kao najjednostavniji način da se vrate iskonskim potrebama i tako oslobode svoju suvišnu The bitch energiju?

Ne znam da li me kapirate, ali to je vrlo jednostavno. Ponekad. Ponekad i nije. Znate, mnogo je očiju uprto u nas i svi nešto čekaju. Čekaju neku gadost, neku pikanteriju, i onda, da do toga ne bi došlo, obučemo domaćinke ( gaće dugoke do struka prim.prev ), ne brijemo koke iz predostrožnosti ( da nam ne pa’ne na pamet da to uradimo sa slučajnim ) i budemo dobre. Jako dobre, i često se tuširamo, plačemo uz glupave serije jer se pronalazimo u „tužnim likovima“ i pravimo kolače.

Mislim, čemu to jbt?

Zar nije bolje ovo nego ono?

Mislim, fuck you all. Get a penis ( i mean, life )

***

Probila sam termin. 23h i nešto. Sklapam oči i tonem u neki polu san. U mislima mi odzvanjaju reči. Vetar briše kroz ravnicu. Oduvao je zvezde i mesec. Mrak je potpun i gust. Volim to.