... Ponekad sanjam stvarnost...

Wednesday, August 13, 2008 - Vreme

Sanjala sam staru našu kuću i u njoj miris ( kog sad ne mogu da se setim ) spokoja. Sanjala sam staru fotelju u kojoj ja, sa svojih petnaest - šesnaest godina sedim, nogu podvijenih ispod sebe i gledem kroz prozor sa zelenim okvirom. U snu znam da sam na javi petnaest godina starija, ali ne marim, jer je letnji raspust i čekam nanu sa tetkama da mi dođe u posetu. I dolaze. Nana ( pokojna ) sa obe tetke, onako mlade kako ih se sećam iz tog perioda. Znam da sam nanu tako jako zagrlila, da sam osetila njene grudi kako pritiskaju moje, osetila sam njene kovrdže koje vire ispod marame kako mi dodiruju obraz. Nastavila sam da sedim u fotelji, toj staroj, gde sam provela mnogo dana, baš u tom položaju. Njih trih su sele naspram mene i pričale. Čavrljale smo kao nekad a nana se smejala. Grohotom. Ne sećam se takvog njenog smeha dok je bila živa.
Imala sam petnaest - šesnaest godina noćas. Nebo je bilo plavo i visoko. Bilo je leto, jedno od onih leta kad se vazduh ljuljuška oko zelenog drveća. Spokoj i mir. Sigurnost koju pruža samo to doba, detinje.
Probudila sam se sa tim osećajem: želim da živim. I nisam nimalo tužna. Možda malo setna, ali srećna.
Vreme je prošlo, vreme je sadašnje. Biram sadašnjost i budućnost, a prošlost? Prošlost je uramljena u mom srcu i služi, da povremeno bacim pogled na te maslinaste oči, izboranu kožu i snagu kojom je odisala.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se