trebamisvakidan

8/11/2006

živi se...

8/11/2006

Kada vas ljubav pozove

8/11/2006

- - - -

8/11/2006

Moja zemlja

ljudi tumaraju ulicama,

otvorena grla izbacuju

krike, suze i strah.

Ćutim i posmatram.

Grad vrišti i moli i preti.

Zemlja na kojoj stojim

poznaje me.

Svaki moj korak je

duboko u njoj.

Dete sam ove zemlje.

Čovek sam ove zemlje.

Starac sam ove zemlje.

Postojim u vremenu

kada je teško ćutati

a još teže slušati.

Slušati otvorene rane.

Postojim u vremenu

izoštrenih čula.

Može nas pogoditi

zalutali metak

ili flaša ili petarda

ili lanac ili kamen

ili reč ili pogled

ili nam neko može

podmetnuti nogu

ili ćemo se jednostavno

saplesti i pasti.

Stojim i posmatram.

Ćutim i posmatram.

Pričam i posmatram.

Grad vrišti i moli i preti.

Nebo plače.

Zemlja nas posmatra.

8/11/2006

mojoj deci...

Ti si jedan miš
i jedna mrva
i jedna tufna
i jedno sunce
veliko i drago

i jedna bubica
i jedna duša
i nešto.

I jedna daleka zvezda
koja će me uvek zbunjivati.

I jedan osmeh
sa kojim želim da se kikoćem.

I jedno zapitkivanje
sa kojim želim da se zbunim.

I jedna topla pufnica
bez koje ću umreti.

I jedan nežni beskraj
u kome želim da se izgubim.

I jedna prostrana divljina
u koju želim da utrčim
iz sve snage.

I jedno srce
koje želim da gledam
sve dok moj pogled
ne zaspi u zvezdama.

8/11/2006

Misao

Beskrajno plavetnilo

kao zvezdana prašina,

sloboda

neograničenost prostora

nežnost divljine

svemir postojanja

mlečni put prosut svuda

po tamno plavom

i sivo divlje snažno životinjsko

prostrano nesputano sivo

čelično hladno surovo

okruglo sivo koso sivo,

crnilo zenice

crno kao najcrnje

crno toliko da postaje belo

kao mlečni put

kao zvezdana prašina

kao takčice svetlosti

u trenutku

pre nego što se

oči zatvore i kapci spoje,

miris opraštanja

i neopraštanja

miris ljubavi i mržnje

miris prirode i tehnike

miris kože i usana i kose

kroz tačkice svetlosti,

misli kao svici

u beskrajnom plavetnilu

koje je crno belo sivo i crveno

crveno kao krv kao usna

kao snaga

kao divljina

kao ono osećanje

koje ljudi zovu ljubav

a životinje osećaju kao snagu

slobodu sigurnost toplotu život

život u životu

bezbedan prostor

hranu uživanje prirodu

beskonačnost večnost

zauvek,

misao u beskrajnom plavetnilu

misao koja leti prostorom

kroz boje

kroz osećanja

i osvetljava i povezuje

beskraj kroz pogled

tvojih očiju.

8/11/2006

****

U Beogradu

Jutro.

Miris ptica

budilnika

prve kafe

i umorne postelje.

8/11/2006

....

......i kao cvet

širila se

a nije znala

da latice

opadaju.....

8/11/2006

Postojim li?

Postojim li
u nekim suzama
prošlosti dečaka
u nekim šetnjama
po samoći zemlje.
Želim li da trzaj tela
uskladim sa kretnjama
linija prošlosti
želim li da prošlost
uokvirim na zidu,
ima li zlatni ram
osim materijalne,
još neke vrednosti.
Postojim li
u nekom psu lutalici
u nekoj razjarenoj životinji
u nekom kriku svetlosti
prelomljenom u kutku zenice.
Životinja je divlja
domaći su ljudi.
Ljudi ne postoje u meni.

U meni je ravnica koja mami
i miris koji draži nozdrve
i zvuk koji podiže uši
oštrim nožem opasnosti.
Postojim li u nekoj zgradi
dok duhovi lebde u vazduhu
na prostoru slobode
u vazduhu smiraja
i zalasku razuma.
Postojim li?