i eto...

Petak je... 13. i Veliki i mali...  Zavisi da li se veruje ili prazno-veruje ili se ne veruje pa u pauzi neverovanja se pomalo verucka... Izadje na isto, dan je pomalo tuzan, pomalo veseo, petak kao i svaki drugi ili ne, zavisi ko koliko dobro poznaje istoriju i veruje u to sto je nekada davno (iz ko zna kog razloga napisano)... Ja verujem sebi i svome Sinu i svojoj dragoj zeni i sto je jos vaznije verujem u nas... Nisam postio na opste poznati nacin jer smatram da hrana nije najbitnija!  trudim se da ocistim misli!!! Trudim se da ne gresim... i eto!

Hej... Vec je April, 12... 2012. godine, vreme leti, puno toga se promenilo a ipak je sve tako slicno, skoro isto. Ucestvovao sam u promenama, cak puno toga i sam menjao a ipak necega ni sam nisam svestan...He, Idemo dalje, nema ni smisla  prisecati se necega sto se pojavljuje kao prelazni period, desavanje... Nista nije Lose i srecan sam zbog toga, nadam se i da se nista nece promeniti na gore... Snalazimo se, zar ne?! ech...

Petak... kao što je poznato 11.02.11. i nije to loše, nije daleko a nije ni blizu, nije lako, nije teško a nije ni baš interesantno.

Koliko ponedeljak brzo prolazi čim kazaljka krene niz brdo, toliko se petkom vuče a petak traje bez kraja (kao da je sat pokvaren)...

Proza... svakodnevno prisutna u drugačijem obliku i nikada potpuno detaljna, petkom postaje potpuno nejasna...

Čekamo... dočekaćemo!

Ne mogu da se žalim... da nemam vremena, da imam previše posla, obaveza...                                         Ne mogu ni da pišem da sam lenj jer ništa od toga nije tačno... a ipak ne postižem sve...

Nisam ni dovoljno objektivan pa da potvrdim da imam "na glavi" više od drugih... Jednostavno davno me nije bilo jer nije... Posao, projekti... Škola, projekat, ispiti... Kuća, remont, ispit... Iskreno, dosta toga sam i postigao... Možda bih mogao i više, potrudiću se u budućnosti....

 i eto...

i eto... ako ste pročitali Balaševićevu knjigu (Zbir tekstova iz Radio TV revije 91, 92) I život ide dalje (sve dalje odavde) onda me možda i poznajete... ne lično, ali moj karakter vam je poznat, već vidjen...

A onda, odjednom, nečujno, zaverenički, kao hor u operi, pojavila su se, u tom kostoboljnomi i  vetrovitom sutonu... i deca.

Majka je uredno glasala za "ovo", ćale se pobožno odazivao na vojne vežbe a onda su sinu spakovali kiflu i crvenu jabuku za užinu i poslali ga da sruši taj komunizam...

i eto...

Četvrtak... a zašto da ne...

Vreme je "proletelo"...brzom brzinom i tek sada sam primetio da je to već nedelju dana od poslednjeg teksta... Moguće je da Blogoye pomaže ljudima tako što ih navodi na ideju da se i bez njih svet okreće i da i bez njih sve funkcioniše (na ovaj ili neki drugi način) i da je vremena uvek malo osim ukoliko se kvalitetno ne iskoristi svaki trenutak. Pa eto trudim se... ali mi baš i ne polazi za rukom...

Još jedan četvrtak...

Nije kasno da se poprave stvari koje se nisu baš dobro završile u toku nedelje ali je dovoljno kasno da se sve počne iz početka... Smatram da to što je važno treba započeti u ponedeljak (najduži dan u nedelji) kako bi se dan ispunio i kako bi se činio kraćim!!! Nažalost, najčešće nije moguće ponedeljkom završiti stvari od prošle nedelje pa je to još jedan dokaz da tada treba započeti nešto novo...

globalno... prvih sat vremena svakog dana, prvi dan nedelje, prva nedelja meseca, Januar, 2011 godina, kao prva godina decenije...itd!!!

Ukoliko je neko propustio priliku da započne sve što je želeo rano u jutro tog 3-eg Januara 2000. godine, jer je pokušavao da pozavršava to što nije uspeo do tog trenutka, nije strašno... Verujem da je tako postupao i u proteklih par godina ali ako nešto ne poznaješ bolje da za tim ne patiš i ukoliko je uspeo da skrene sebi pažnju sa toga kako je moglo biti, SVE JE OKEJ... Možda je i bolja stuacija kada nije sve završeno... nema dosade i potrebe da se pronađu stvari koje možemo smatrati problemima jer sada ne vidimo rešenje... VREME LEČI SVE...

Probudimo se... i nismo sigurni da li smo sve razumeli a već se bojimo da nećemo razumeti sve oko nas... Važno?! Nije, pošto svakako svi, sve razumeju drugačije...

Na pr. Trudim se da ne koristim izraze kao što su: svi, sve, svako, uvek... i ne razumem zbog čega to radim :)  

Sreda pa šta...

Sredina, svega... ništa nije davno i ništa daleko... a za par sati će sve krenuti "nizbrdo"...

U trenutku kada kazaljka savlada uspon i počne da se spušta... ech...

Copyright: BlogOye!