Jos mi dushu greju neke slike,svako veche kad legnem da spavam. I kad zmurim i kad gledam u plafon pod kozom tutnji kolonija mrava, ne daju mira. Treba da znash da neko te pamti i seca se tvoje kose, ochiju, mirisa...chuva te u osmehu. Ipak utisham srce i pozelim neke carobne trenutke, ko zna desice se !! Odmoricu se od obichnog dana da ne izgubim razum za sutra, a sutra ne zanima me dal ce se neko penjati na Mesec k`o da tamo ima nesto vazno. Mozda kad nam se oci zasijaju u mraku i pesma kad nas dotakne odemo negde visoko ... smislicu neko nebo za nas, Moze, moze ova luda glava da stvori tako nesto ..... Spavaj, sanjaj moje malo zlato .... tiho noci ....