I kad te vidim uvek obozavam tvoje tachkice na vratu.... uvek se pojave kad spoznash da sam ti blizu.... da zelim da te milujem  povetarcem shapata.... jasnim  prepoznavanjem moje zelje od koje uvek  nesebichno zadrhtish, jer znas da ce uslediti bujica strastvenih rechi koje lome u mislima na komadice tvoju iznenadnu pozudu koju ne moze svako ponovo sastavljati.... zelja koja te uznosi i dok ischekujesh... jer svaki talas zapljuskuje drugachije i vredan ischekivanja. Pozuda,strast... koja lomi misli, chekajuci spoj tela u mislima pitajuci se gde je tome kraj.... zashto se to deshava ili je to samo ravnoteza medju zvezdama .....