Upadam u mrezu kao neku jaku granitnu i nesalomivu, a ispred sebe vidim hiljadu boja nekog zivota. Crtaju ih neki ljudi... oni koji ce tu ziveti, ili ga samo tako zamishljaju. Stojim na tim mostovima negde na pola u magli, ni poci napred a ni vratiti se. Da li sam zaspao bez daha u mladosti...... Ne diraj u moje snove svojom vikom jer ispred tebe stoji tvoja jutarnja porcija neosecajnosti ... ma znash ti to. Ona sheta napushtenim gradom. Optimista!!!! Mozda ce neko proci da je upita za izgubljenu ulicu, za izgubljeno lice i ime nekog mladica u dalekom sluchaju, svezem secanju ali u ovom gradu ......