Ispred mene josh jedan novi dan, a polako ce kraj godine. Opada i poslednje lishce sa drveca a onda sneg...Ja zazmurim i osmehnem se najlepshe shto mogu na to lice, kazem ljubav ne mora biti pisana kad mogu da te dotaknem. Nasloni se na mene i trenutak..... kao vechnost, a iz oka zasijaju puno zvezdica. Ti mali dodiri koji mnogo znace i  poljubac za  susret  onako najlepshi na svetu. Video sam i svaku pahulju koja se topila na njenoj kosi koja je imala neki opojni miris, kao sveca neka mirishljava.Shapatanje tiho da se jedva moze razumeti i kao u nekom snu da ne pozelish da se probudish.Ljubav uvek sama krene i stane.pali se i gasi, kad dodje uvek je dobrodoshla.....