Jutros me spustishe na zemlju i rekoshe da zivim.
Podarishe mi ljubav  ( da ne budem sam )
Dodelishe mi mach ( da ubijam nevoljene )
Okrvavishe moje ruke ( da bi upoznao bol )
Jedino ne htedoshe da mi otkriju tajnu ( nju cu, kazu sam upoznati )
Bez znanja, bez volje i bez uvoda nadjoh se u nepoznatom shto drugi nazivashe ZIVOT. Shta je pre toga bilo ne znam, shta ce posle toga biti ne znam, a to mi nije jasno. Granice do kojih moja secanja dopiru nisu shiroke a mnogo je magle i tame. Govore da treba uchiti, da treba raditi... Na svakom koraku ovo smesh  a ovo ne, budi oprezan, budi poshten.... Razapet izmedju onog shto mozesh, smesh i hocesh ostani ono shto ZELIS. Nek sve bude igra chija pravila poshtujesh jer si poshten, nek sve bude shala posle koje koje cesh se slatko smejati. Shvati zivot kao pesmu koja je zadata pesimisti i optimisti da je zajednichki napishu. 

    " Najbolje zive ljudi koji zivot prihvate kao igru, kao nebavezanost "