Svetlost ulicne svetiljke se uvukla u moje ochi, zenice su chudno shiroke i velike. Noc..... Gledam u nebo,pun Mesec i mnogo zvezda. Videh jednu sasvim sluchajno i hteo sam da je dodinem, onako da vidim kakav je osecaj. Primetila me je medju svim tim chesticama izgubljene prashine, i chudmo je sijala. Taman kad sam pomislio da sam na dnu i da sam pao najnize u svom zivotu, pojavila se ona.Videla je ona sve....da dusha mi je crna da me ne razaznaju u mraku Mozda je sluchajnost a mozda i ne,  ko bi to znao. Chija li je to zvezda , da nije to Danica??? Nisam znao a prijala mi je najvishe kao jutarnja kafa posle neprespavane noci. I kad nisam bio tu chekala me do samog jutra, da me vidi, chuje, da zna da sam se vratio TU. Jednom mi kaze : Mislish li da te volim bez razloga? Pa ti si lud ! Volim zato shto te volim. Rechi su kazane..... Mislish da greshim ! Ne ja samo volim : to nije greh. Cutim i gledam u nebo....Ma da nije to andjeo olovnih krila?? I tako svako veche, dan za danom, mesechina ulazi u krv i kao senka mirno cheka. Koliko mi je znachila ta zvezda ja ne mogu da opishem sada, a i ja njoj - bar mislim da je tako. Gasila se ona postepeno da sam je jedva primecivao medju  onim drugim njenim sestricama. Ostao je samo odsjaj njen u uglovima mojih ochiju...pochinju da me peku....Trazio sam je svake noci i chekao, zenice su bile male i uzane a ochi me vishe nisu pekle. Peklo je neshto drugo.......Mesechina opet ulazi u krv i ko senka mirno cheka tamno plavetnilo nekog sutonskog neba i andjele olovnih krila. Ranjivo Sunce se spushta niz vetar a ochi pune slutnje. Zalutala mashtanja se vratila u beskraj, a ja ostajem uz Sunce i chekam novi dan.......