The Pick oF Destiny

25.8.2008

Your every thought is so damn unique

24.8.2008

Nacionalizam,mrznja i nesto trece

Kako mrzim ovo! Mrzim mrznju,mrznju moje zemlje,zemlje u kojoj sam rodjena,Srbije. Odem na put,London,Spanija,Italija,Francuska...gde sve nisam bila...svuda je ista prica. Pitaju me ,,Where are you from?'' Ja odgovorim,ponosno ,,I'm from Serbia'' On sa nekim razocarenjem u glasu,ispusti neki uzvik,Oh,ok. Damn it! Kako to mrzim,po stoti put. Misle da smo mi Srbi,neki hladnokrvni ratoborni ljudozderi. Kakav stereotip! Ma ni oni nisu krivi,tako se prica. Srbi,phe. Da li oni znaju kako su Srbi,jedan topao narod? Da li znaju,koliko su patili? Da li znaju,da ako dodju u Srbiju,posle svega,da ce ih oni docekati,toplo,i sa osmehom na licu. Ne sa sekirama,zaboga miloga. Naravno,nisu svi Srbi isti,ima mnogo kretena,ali toga ima svuda,zar ne? Znam,da je ovo jedna jako osetljiva temu,ali eto morala sam da napisem,kako mi je zao sto stranci ne znaju,kako je divna Srbija.Kakva je lutka moj dragi,rodni kraj-Beograd.

19.8.2008

Predskazanje

Vise nikad ne gledam horor filmove. Posle ovoga,sto sam videla. Mislim,tkz. horor filmovi su meni potpuno smesni,mislim oni efekti i sve

Ali ovaj film je jbno strasan :(

Mislim,naizgled sasvim obican,porodican film...

A,radi se o nekoj porodici i njihovom petogodisnjem sinu tj. njegova majka shvata da je njen sin zao,da je djavolji sin. Ona to govori svom muzu koji sve to shvata kao salu ,sve dok jednog dana sin ne povredi majku

Dok je ona u bolnici njen muz krene u Rim u neku crkvu,da bi pronasao tog svestenika,i pronadje ga i on mu govori da to nije njegovo dete i da mora da ga ubije

A dadilja koja je djavolji poslanik zato vreme ode u bolnicu i ubije majku.

Mnogo je dugacak film ne pise mi se ali na kraju su ubili i majku i oca,a sin tj. djavolji sin,je preziveo

aaaaaaa qq,joj kako se plasim boze moj.Ne smem ni noge da stavim ispod stola da me ne bi zgrabilo neko zeleno cudoviste sa onim rukama i sa nekom crvenom, krvavom bradavicom i da me odvuce kroz kanalizaciju i tamo me raskomada na delove.....to sam sinoc sanjala

A jedva sam se uspavala,ovi silni carsavi sme podsecali na dadiljlu,djavoljeg poslanika ,a posle se nekako preoblikuju tako da lice na onog zelenog svestenika....cujemo se ako uspem da prezivim danasnji dan,jer pretpostavljam da je svako ko je odgledao taj film postao UKLET!!!!!!!!

18.8.2008

Pocetnicki start

Nije mi ovo prvi blog. Pisala sam na blogeru,stekla veliku popularnost i prijatelje. Inace,ima tamo jako finih ljudi,ali zbog nekih likova (nebitno kojih) sam odustala i obrisala acc.

Nakon krace pauze,presla sam na ovaj sajt,eto. Nadam se da cete imati sta procitati i saznati...jos uvek ne znam,sta cu i kako pisati i o cemu. Videcu.

A sad je onaj deo kada bi trebalo da kazem nesto o sebi,jel?

Ovako.Nisam nista drugacija od ostalih,idem u gimnaziju,bila sam odlican djak,jedan od najboljih,pre nego sto sam popustila zbog net-a. Da. Imam osecaj da postajem zavisna od interneta i da previse sedim i gubim zivot za ovim ekranom,ali o tome neki drugi put.

Toliko,nadam se da nisam previse smorila,ali kada uzmem tastaturu u ruke ispruzim noge na sto i prekrstim ih,pomeram se samo da dohvatim jutarnju kafu,tj. ne bas tako jutarnju,ali za mene da,jer sam skoro ustala,ali i o tome nekom drugom prilikom.

18.8.2008

Da li je neko cuo za nesto sto se zove buducnost?

Ovo mi je prvi put,dok pisem nesto,na kompu ili skrabam po svescici,prvi put da sedim normalno. Sa nogama koje nisu na stolu,ili ih pridrzava zid. Sedim pravilno,sa obe ruke na tastaturi,cak sam i sredila sto. Nema vise onih papirica od prosle godine,tekstova pesama ili prica i isecaka iz novina, koje cuvam godinama.Ne,samo casa vode.

Sredila sam sobu,pocinjem da sredjujem zivot. Od najmanjeg se pocinje.

 Internet me je upropastio. Sve je pocelo,kada sam imala tricavih dvanaest godina. Zatvorila sam se u sebe,dok su se drugarice igrale vani,isle na kafu,ja sam sedela i zurila u ekran,tada jako sporog interneta i ucila stvari o kojima  ostali vrsnjaci pojma nisu imali. Postala sam neuredna,zapostavila skolu. Pretvarala bih se da ucim,ali bih u stvari na svakih pet minuta palila ekran kompjutera da vidim,nije li se desilo nesto novo. Popustila sam. Izvlacila sam se na sopstvenu inteligenciju,ali to nije bilo dovoljno.

A danas,danas kad god mi se desi nesto lose,tuzno,kada me povredi jedan od par milijardi crva,zvanih ljudi,ja upalim kompjuter. I sedim,sedim tako punih pet sata,najmanje.

Odlucila sam da stavim tacku na to. Ogranicila sam vreme sedenja za ekranom na sat vremena,uspelo mi je kada sam imala 9 godina da prestanem da sisam palac (sramota me je da priznam da sam to radila do devete godine zivota,ali eto,budimo iskreni)

uspecu i ovo. Sada mi je karakter cak i jaci nego sto je bio tada,mnogo jaci. Tada sam imala fkt. jak motiv. Gledala sam neku emisiju,na kojoj,kroz maglu se secam, neki covek nosi neku narukvicu,ne znam kakvu i nisam sigurna ni da je to bila narukvica,ma nesto bezveze,nebitno sada (tada sam bila fascinirana njegovom odlukom ) to je mene podstaklo,da isto kao i on belezim dane i da izdrzim mesec dana da ne stavljam palac. Tako sam uspela,naravno moji roditelji i dalje misle da sam prestala jer su mi kupili psa :D...ali nebitno opet samo skroz skroz skrenula sa teme...Htedoh reci da cu prestati koristiti net ovako cesto iako nemam neki poseban motiv. Ne mogu se vise kriti ovako kad posvadjam sa deckom,ili dobijem slabu.

Moram se suociti sa problemom.