TAKSISTA

13/12/2007

Majka svih rupa...

Reših da neka moja stara pisanija podelim sa vama, novim prijateljima na ovom blog kutku i to tako što ću naizmenično postavljati stare i nove tekstove. Izvinjavam se i vama starim prijateljima koji ste ovo čitali pa vam bude malo dosadno.


Kažu da mi beogradski šoferi samo na rupe mislimo, i iz ličnog iskustva mogu da vam kažem da to i nije daleko od istine. Taman se zaboravimo gde smo i ko smo, ali se uvek tu nadje neka rupa da nas vrati u Srbiju (realnost)….

Eto baš onomad mi, dok krstarih gradom u lovu  na  retku, obično pitomu, zakonom nezaštićenu vrstu, širem auditorijumu poznatiju pod imenom ''stranka'', zapade za oko stara dobra srpska tehnika - ''smuti pa prospi'', verzija 1. jebo lud zbunjenog, pa odlučih da vam se sa pričom  o tome ušunjam na ekrane personalnih računara.
Elem (šta god to elem značilo), krećući se tako motornim vozilom marke (moj ti n)Audi 200 turbo, quattro, šatro, uidjoh u malu, vrlo prometnu, sveže asfaltiranu uličicu.
Toplo, mesecom obasjano veče, otvoren prozor, izbačen lakat do pola (ljakse varijanta) , auto klizi k'o po medu, jednom rečju idila.
Al' 'oćeš ga majci.
Usred idile nasred puta ugledah rupu.
Ma kakvu rupu - majku svih rupa, rupčagu kakvu samo srpski fizikalci mogu da naprave, i u momentu se setih TV emisije ''Da se naježiš'' i naježim se najstrašnije, pa ti zaboravim da uopšte imam kočnicu, i kad sam ljuljn'o u istu, mozak me zaboleo.
Bravo domaćine, sad ako nisi odvalio točak, pokrivio amortizer i izvalio kuglu i sponu nikada nećeš.
Bogu hvala, nisam.
E, onda su počele da naviru emocije, pa sam redom i fizikalcima, i šefovima i nadzornim organima i stručnjacima iz ''Vodovoda'' i ''Beograd puta'' i ovim bulidžama iz grada i republike pominjao i sestre i babe i dede i mame i mamine svatove i sve kućne ljubimce na kamaru, al' džaba, rknuo sam, pa sam rknuo.
Pa dobro bre, voline stručnjačke, pa razumem da ste toliko glupavi i neorganizovani pa ne možete sve o istom trošku  da završite, ali bre i kerče kad otkopa rupu, stavi u nju šta ima (a svi znamo šta), pa je zatrpa, a vi fakultetski obrazovani magarci ne znate da tu nešto treba da se zatrpa.
Pa naravno sivonje kad vam narod i država dali službene automobile pa vas '' Mister Stojko'' zabole za rupe, spone, kugle i nas smrtnike.
E, da mi je da odem na pecanje, pa da savatam zlatnu ribicu da mi omogući da zaredjam s'motkom (adekvatno nafilovanom) pa sve po glavurdama tim njihovim, pametnim i obrazovanim. Da vidiš bato kako bi svi svoje rupe k'o ono mučeno kerče zakopavali, a ne ovako.
Al' šta ćeš, ćuti, popravljaj i vozi dalje...

Malo posle toga zaustavi me jedna fina cura i krenemo sa vožnjom, a ona će uljudno:
''Majstore, cvili vam nešto dole''.
Nagura mi osmeh na lice, al'me bi sramota da joj kažem šta mi sve cvili, ipak nisam ja od ''tih taksista'', poštujem ja i volim svoje stranke, pa joj rekoh:
''Cvile mi .... bar 50 evra kod majstor Bože, al' napravićemo i njih, biće'', pa se setih onog vica o slovencima Muji i Hasi kad su postavljali telefonske kablove u zemlju, pa je jedan kopao a drugi zatrpavao, a kablova nigde. Hamzo što polaže kablove u zemlju nije došao na posao, ali posao ne sme da trpi.
Nama sa ovih prostora uvek fali neki Hamza (s oproštenjem)...

E, dragi moji, šoferska je Fuga pregolema...


S poštovanjem
vaš taksista