subota, sutra je nedelja i nekako pomislih na venčanja...venčanice, bele odore nevinosti čistote, glume..? Zašto venčanice, zašto uglavnom bele? Kakva nas to "parada kiča" nagoni da od nežnog intimnog čina pravimo maškaradu ? Kome? Čemu?
Da li su venčanice pmodni simbol prestanka devojaštva, "ulaznica" u bračni život, nežni dah snežnog labuda u noći nežnosti i iščekivanja? Zar ne bi trebalo (po nekom nepisanom pravilu) da devojke zauvek budu dame, princeze a momci vitezi i džentlmeni? Gde su nestale te tako divne romantične stvari? Zar te trenutke treba "živeti" samo jedan dan (tokom venčanja) ili tokom celog života?

....bez muzike ne bih mogla da živim. Inspiritivna, navodi na svakakve misli...ritam budi i topi, rasanjuje, uspavljuje, podseća, raduje, navodi na plač. ..
Moj život je ispunjen muzikom, želim je u svakoj svojoj ćeliji svakodnevno i zauvek.
 Fascinira me talenat kompozitora, aranžera, tekstopisca... fascinira me kako sve to ukupno može uticati na ljude
ali..na žalost postoji uvek i ona druga strana koja "ubija u pojam"  svojom  bezveznošću.