Vracanje u stvarnost..ma dosta je bilo i tog odmora (kao tesim se ja). Zbogom more, lencarenje, baskarenje,  lenstvovanje. Pocinje nova tura terorisanja i cimanja koja ce trajeti do sledeceg godisnjeg odmora.
Po nekad bas, bas, zavidim onima koji nemaju stalno zaposlenje i mogu svoje vreme planirati od danas do sutra. Po nekad me strasno nervira konstantni pritisak izazvan odgovornoscu i brigom. MRZIM taj pritisak zbog pritiska i koji vremenom stvara Visoki krvni pritisak jer se "iz te koze ne moze" ...FUJ! I tako sve do penzije, koja je NIKAKVA. A pitanje je hocu li i stici do nje, uzimajuci u obzir "veselje" koje osecam zbog povratka na posao, nakon mora, plavetnila, divote...............