.....kako odagnati bol i izbrisati duboku gorku gutu straha koja stoji pri vrhu želuca i cvili terajući  na povraćanje i gađenje....? Kada si SAM - sam si -sam se boriš, sam se otimaš i sam o sebi brineš, sam patiš samom te boli, sam gutaš gorke suze iz straha opravdanog ili neopravdanog...ali kada imaš nekoga taj strah i bol se umnožava, uvećava, konstantno širi i guši. Nagoni na tihi očaj i isprazne tuge depresivne melanholične misli, osećanja.... tako bih volela da pobegnem od svega, da se samo jednostavno probudim u svetu bez boli, bez očaja, bez podsećanja na razlog življenja..... čemu sve....? utešite me...