sitnice čine najvažniji deo našeg života...ako samo pomislimo na atome, ćelije, zrna, glasove, slova, cifre, boje, zvuke, znake, vlakna, svetlost,.... i da sve ovo čini mnogo za nešto više i veće.
A u stanju smo da se "zakačimo" za sitnicu, da "isterujemo pravdu", da tražimo "dlaku u jajetu" i "iglu u plastu sena" i da kažemo da sitnice ne čine život i nisu bitne.
Važna su velika dela?! A da li je i jedno nastalo pre malih i beznačajnih dela?? Koliko je drugih naučnika pošlo od "nebitnih" sitnica a zatim došli do epohalnih otkrića??
Volim "sitnice"..... volim kada se neko nasmeši samo očima, kada sitnim pokretom tela otkrije svoja osećanja, kada ti najsitnije moguće da do znanja da mu je stalo-baš do tebe, kada jednim jedinim znakom iskaže više nego nekim pisanim delom (iako i to delo ne bi nastalo bez....sitnog slova tj. prvobitne sitne ideje....)