I vec tu negde sam bila verovatno zrela za neuropsihijatra..
Problem je samo bio sto sam ja ipak uspevala da funkcionisem - idem na posao, druzim se, i obavljam sve ostale obaveze. Tehnicki, ja nisam bila dovoljno bolesna da bi mi zaista trebala pomoc. A i poznavala sam par neuropsihijatara, i nisu mi ulivali poverenje. Moderna neuropsihijatrija leci lekovima. Ja nisam htela samo lek, htela sam da znam zasto sam se razbolela, kako sam se razbolela, zasto i kako mi taj lek pomaze. Prepisivaci droga uglavnom nisu delili slicne spoznaje. Htela sam da znam.

Moje podsvesno ja bilo je u jakim bolovima, i besomucno je sibalo je razum da sto pre otkloni razlog njenih muka. Trebalo je otkriti izvor distorzije i sto pre vratiti mir, harmoniju i ravnotezu mom svesnom i podsvesnom bicu.

I sasvim neocekivano, na scenu je stupila jedna izgladnjivana i u poslednje vreme prilicno lenja i bahata osobina, koju je prilicno tesko bilo podici iz kreveta: radoznalost. Otkako je umor poceo da vlada, i radoznalost je bila stalno umorna i lenja, sve joj je licilo jedno na drugo, i najbitnije, nije bilo vredno njene paznje. Moja radoznalost je padala u depresiju. Podsvesna panika ne samo da je razbudila radoznalost, nego je i naterala u akciju u kakvoj se odavno nije nasla. Moja radoznalost je otvorila sve svoje oci, i kao divlja zvercica upijala sve signale trazeci put kroz noc.

Ovde jos treba shvatiti da je moj um tehnicki, i da zahteva logicna objasnjenja. Osnovni zakoni fizike moraju da vaze. Zdravo za gotovo je trivijalno resenje. Ono sto se ceni je jednostavno, univerzalno primenjivo i logicno resenje.

Moj um se probudio, i provreo, pokusavajuci da nadje odgovor.

Odavde krecu paralelno 2 price.
Prva prica se tice mog fizickog stanja, koje je ubrzano srljalo ka kolapsu.
Druga prica se tice mojih unutrasnjih spoznaja, koje je dokucio moj namuceni um u dugim besanim nocima u telu u bolovima. Racionalna kakva jesam, svesna sam za mnoge od mojih spoznaja da predstavljaju samo malecnu mogucnost, ideju koju treba ispitati. Ali ja u njih verujem.

Podelicu prvo sa vama rasplet.
Nakon intervencije neuropsihijatra sa VMA na kojeg me uputila sestra, i sopstvenih dijetetskih intstrukcija, moje stanje se stabilizovalo.
Pijem tri vrste "psiho" lekova, sve po pola tabletice, valjda posto sam mala.  Jedan ujutro, drugi popodne, i treci u kombinaciji sa prvim pred spavanje.
Spavam po 10, 11 sati, kao da nadoknadjujem za sve moje nesanice.
Od pocetka terapije svi simptomi su se uglavnom smirili.
Osetim ponekad probadanje u grudima oko srca, sa leve i sa desne strane, uglavnom kad ne popijem lek na vreme. Nesto redje osetim i bol u limfnoj zlezdi kod leve dojke, i ziganje u desnom jajniku, ili sta god. Mislim da moj oziveli imuni sistem sredjuje polako sve zatekle neregularnosti, ali provericu nalaze cim malo zivnem.
Od pocetka terapije javilo se i spontano krvarenje iz nosa, nakon cega sam samoinicijativno pocela da uzimam cink. Za sada se nije ponovilo.

Pocinjem da jedem sve jacu i jacu hranu, i osecam da polako jacam, i skupljam snagu.
A kad ojacam, toliko toga treba da uradim...

Sada znate da je poreklo mojih vizija i spoznaja neuroticno-psihoticno stanje ultra pojacane budnosti nakon visednevne nesanice. Imate sva prava da ne verujete, i da ne citate dalje.

Ili da citate, i da ne verujete.

I ja se ponekad zapitam da li treba da zaboravim sve svoje ideje, i nastavim dalje po starom planu - da se bezbrizno i blazeno u neznanju igram. Ali se odmah osmehnem. Znam da je to nemoguce. Jer sada imam put i cilj. Najzad. Znam zasto sam tu.
Skoro sam sigurna da do kraja necu stici. Ali neko ce ga nastaviti nakon mene. Bitno je da stavim bar po koju kockicu. Raduje me sto sam uvidela i da kockica vec ima mnogo na tom putu, i ljudi koji sire pozitivne ideje nasuprot svemu. Mozda su cak i pre mene neki sve isto videli, samo ja nisam znala, pa moja prica i nece biti originalna.

Ako nista drugo, tu sam da sirim pozitivnu energiju dok me bude. Za bolje sutra.

A onda je senka lagano pocela da se siri..

Tesko je definisati odakle je pocelo. Cak i sada kada gledam unazad, nisam sigurna da mogu da odredim pravi pocetak.

Htela sam sve, i jurila na hiljadu strana.

Imala sam mnogo obaveza - na poslu su odgovornosti rasle, i uvek je imalo o cemu da se raspravlja. Na poslu sam slusala muziku da me opusti, medjutim kako su se stvari komplikovale, hvatala sam sebe kako samo drzim slusalice bez muzike da bih za sebe odvojila malo tisine.  Ali mira nije bilo. Skoro po ceo dan morala sam da trosim mnogo energije da odrzim paznju i koncentraciju na visokom nivou, i u moru suma i buke detektujem bas onaj razgovor ili problem koji se i mene tice i kojem moram da se posvetim.
Buka mi je jako smetala. Konstantan sum gomile racunara, zamor u kancelariji koji ne prestaje, buka sa autoputa, razvodna tabla sa svojim tihim podmuklim zujanjem, sef koji glasnije prica, stalni alertovi za nove mailove, poruke, drugare koji bi da chatuju..

Za opustanje posle posla sam koristila soping. Lov za krpicama. Zvercice koje sam ja lovila bile su retke, posto sam bila extra small, a ta se velicina retko srece. Ponekad bi bilo zabavno, ali sve cesce su mi smetali buka, guzva, neljubazna lica prodavacica, preglasna grozna muzika, zujanje neonki, prejako vestacko osvetljenje, iritirajuci vestacki mirisi, sinteticki dodiri.

I onda povratak kuci, negde oko 21, u stan koji vapi za sredjivanjem. Stan je bio privremeno resenje, dok ne kupimo nas, i zato smo oboje zakljucili da ne vredi ulagati previse u njega. Bio je nefunkcionalan i preveliki, i imali smo previse stvari. Pakao za sredjivanje. Nikada nije dostizao puni sjaj, i bio je vrhunac moje frustracije.
Ako ocistim kupatilo, kuhinju i dnevni boravak da sijaju, spavacu sobu nikako ne mogu da stignem, a sledeci put kad nadjem vremena, vec ima dovoljno prasine da se opet krene od kupatila i kuhinje.
Bila sam konstantno nezadovoljna.
Pa onda jos i buka u stanu.
Decko je voleo da drzi ukljucen tv dok igra igricu. I jedno i drugo su pravili buku. A meni je bilo buke i previse.

Jedva sam cekala odmor da se opustim od svega.
Tunis..Eh Tunis.
Bilo je lepo, ali ne i bez stresa. Navalentni Tunizani koji pokusavaju da iscede iz vas svaki dinar, konstantno opsedanje na plazi, parasejleri koji sa zvizdaljkama pokusavaju da navuku klijente, nezgoda sa karticom za fotoaparat koja je crkla tek sto sam je napunila, i konacno upala mokracnih kanala, kao kazna za potpuni pad imuniteta nakon iscrpljivanja na dvodnevnom izletu obilaska skoro celog Tunisa u dzipovima.

Kakav odmor...
Bila sam malo bolje raspolozena nekoliko dana, i onda sve po starom.

Bivala sam sve umornija i umornija.

Trudila sam se da jedem zdraviju i jacu hranu - kinesku, italijansku, mnogo zacina, cajeva.. Nisam se razboljevala, ali sam osecala sve jaci i jaci nemir, i bivala sve razdrazljivija i razdrazljivija.

Koliko god da spavam, nije bilo dovoljno. Vratila mi se i nesanica, stara boljka. Razmisljala bih o kojecemu iz gomile planova i obaveza.
I pocela sam da cujem neko zujanje u usima. Neverovatno neprijatan osecaj. Kad legnem da spavam, umesto zeljenog mira i pocinka, bila sam ukleta da cujem sve: komsinicinu ves masinu, svu buku sa ulice, i jos mnogo nedefinisanih zujanja i brujanja, a posebno me iritiralo to zujanje - neki neidentifikovani signal slican telegrafu, jako visoke frekvencije, ciji izvor nisam mogla da identifikujem.
 titi pa tip tip.... ti tiiiiiii Izludjivao me.

Sve je bilo u redu, konstatovao je moj razum. Ali podsvest je bila razdrazljiva, i nije odustajala. Podsvest je sve glasnije vristala:  "nesto nije u redu".

Sledi spisak svih mojih fizickih simptoma kojih mogu da se setim, hronoloski, koji su me tresli proteklih nedelja. Ja sam ih sve osetila i za mene su bili jako stvarni. Da li sam ih sama sebi napravila, ili su rezultat sistematskog trovanja hranom, ne znam. Mozda ce neko misliti i da sam ih sve umislila. Unutrasnji bolovi koji nisu snimljeni niti potkrepljeni adekvatnim nalazima su problematicni za dokazivanje. Mladezi, cirevi u ustima, i osip su bili veoma vidljivi.
Ja verujem da je u pitanju sistematsko trovanje pogresnom ishranom, povezano sa genetskim predispozicijama. (Hemokromatoza npr).
Nadam se da ce medicina uskoro moci da ih poveze i izleci. Licno bih volela da se sama ozbiljno posvetim istrazivanju hemijskog sastava krvi i pojedinih bolesti, ali nisam sigurna koliko cu imati prilike. Mozda se neko drugi bar zainteresuje..


Prvo se javio nemir, ubrzo za njim i nesanica.
Preosetljivost na sve: posebno zvuke. Mada mi je pred kraj cak i svetlo smetalo.
Zatim je sledilo cudno zujanje u usima. Nalik morzeovoj azbuci. Prvo samo nocu, a zatim ponekad i danju.
Nesanice su bile sve cesce, i sve otpornije na cajeve i biljne lekice kojima sam ih tretirala. Razmisljala sam mnogo. Nisam mogla da usporim misli i da se opustim.
Na hladnoci bih se nenormalno tresla. Ne bih mogla da prestanem da se tresem dok se ne bih bar malo zagrejala.
A onda, posle jos jedne svadbe, 3 case helvecije, i jos mnogo cega pojedenog, promene su pocele da se ubrzavaju, i postale su vise fizicke.
Nemir, nesanica, preosetljivost i jos ubrzanije razmisljanje su se nastavili. Pridruzio im se strah. Konstantan.
Novost su bile strujice po kozi. Poceli su da se pojavljuju mali mladezi po stomaku. Prvo bi izgledali kao sicusne bubuljice, ali bi za koji dan potamneli. Sirili su se. Mazala sam stomak kremama, uljima, i kao da se smirilo. Pocela sam da osecam bol u jednoj tacki ispod rebara.

Petak
Izvadila sam krvnu sliku + gvozdje. Gvozdje je bilo poviseno. Svi ostali nalazi bili su normalni - ali ne za mene. Hemoglobin je bio 150 od 160, eritrociti na gornjoj granici. Ja sam oduvek bila malokrvna! Posavetovali su me da ne unosim vise nista sa gvozdjem (nisam uzimala nikakve preparate, samo kupinovo vino i vino) i da dodjem na kontrolu. Malo sam se smirila. Ako je samo to, to je odlicno. Zdravija sam nego sto sam mislila. Jedno popodne srece.

Subota, Nedelja, Ponedeljak
Ali ne, tu nije bio kraj. Posle mladeza pocela su zarenja i svrab. Nisam mogla da podnesem nista na telu sto nije od pamuka, niti da stavim bilo kakav dezodorans. Od dezodoransa koji sam prethodno koristila vrat me zario toliko da nisam mogla da spavam. Kosa mi se mastila nenormalno. Znoj je poceo da mi smrdi. A nisam mogla da stavim dezodorans. Isla sam na posao i smrdela i nervirala se.
Pojavile su mi se aftice u ustima. Od jedne malecke mandarine cela usta su mi buknula. Otvorili su se cirici u ustima koje sam imala nekoliko godina pre toga, i neki novi. Bili su grozni. Nisam znala sta da jedem, a bila sam gladna. Nisam mogla da podnesem kiselo.
Bili smo u nekom drustvu, pili pivo i jeli kikiriki. Morala sam da povratim sve..
Imala sam zgaravicu. Bolovi u stomaku su se prosirili na vise tackica koje peku sta god da pojedem. Afte se nisu smirivale.
Poceli su da me ziguckaju svi unutrasnji organi i razne tacke po telu. Za neke sam shvatila da su limfne zlezde, za neke druge da su neki unutrasnji organi - mozda. Sve iznutrice su me boluckale! Bolele su u parovima, ili tripletima. Limfna zlezda, organ, prst...Poceli su da mi trnu prsti na levoj ruci, posebno kaziprst. Brideo je. Pojacavalo se nocu. Brideo bi toliko da nisam mogla da ga savijem. Ponekad bi mi se kocio i zglob na levoj ruci, ili cela ruka.
Izlazile su mi bubuljice na neocekivanim mestima - shvatila sam da su mi u stvari pucali kapilari.

Petak
Posto sam jela jako malo - jer nisam smela nista da pojedem, stalno mi je padao secer. Osetila bih blagu vrtoglavicu i osecaj hladnoce i lakoce u licu. Uzimala sam po malo meda da se ne onesvestim.
Obratila sam se lekaru.. Dala mi je kremu za alergije, rekla da moze da me uputi na specijaliste za svaki pojedini simptom, i da moram da izvadim sve moguce nalaze, ali je prvo trebalo da regulisem karton, koji jos nisam prenela iz studentske poliklinike.
Trebalo je da sacekam ponedeljak. Ali kako? Bas tad sam dobila ovulaciju - jedino time mogu da objasnim gomilu drugih simptoma - dobijala sam napade placa!  Vise puta dnevno, nisam mogla da se suzdrzim da ne placem. Bez ikakvog povoda, suze bi samo navirale. Kao kisa. Sve me bolelo. Racunam da su mi se otvorila 2, 3 cirica na zeludcu, i jos poneki na crevima. Mogla sam da jedem mleko i pahuljice, ili mleko i keks, ali sam i od toga dobijala kiselinu.
U panici, to isto popodne sam kod privatnog lekara zakazala vanredni vecernji pregled.
Dok sam cekala, nisam mogla da izdrzim blizinu bilo kakvog jaceg izvora zvuka ili buke. Dok sam sedela u meku, buka njihovih aparata me podsecala na aerodrom. Bila je nepodnosljiva toliko da sam morala da izadjem.
Privatni lekar me naravno nije shvatio preozbiljno. Dijagnosticirao mi je hemosiderozu i gastritis, napipao jetru na granici "DLR", preporucio ehosonografiju karlice,  i uputio me da izvadim jos 3000 nalaza + da posetim gastroenterologa, ginekologa i neuropsihijatra, pre nego sto mu se ponovo obratim, sto bi me sve kostalo celu platu. Resila sam da izdrzim do kartona i da krenem po drzavnim lekarima.
Posavetovao me da jedem zeleno, i da ne jedem preradjeni secer. Nasla sam posle da je dijabetes najcesca bolest koja se dobije kod hemokromatoze. (talozenja gvozdja u organizmu) Presla sam iskljucivo na med, i izbacila bilo kakve rafinirane secere.
Posto mi nije posavetovao nista za gastritis, koji me strasno mucio, samoinicijativno sam uzela malo sode bikarbone. Ocigledno malo previse, posto sam bukvalno isprala zaludac. Povracala sam nekoliko puta, i jos nekoliko dana posle osecala ukus sode u grkljanu.
Subota
Sve me je sve vise bolelo. Zbog posete privatnom lekaru 3 sata sam bazala po gradu u mokrim cipelama i carapama, posto je Brankov most bio blokiran. Moj poljuljani imunitet sigurno je jos i vise splasnuo.
Dobila sam temperaturu 37.2, i svi bolovi su se pojacali. Ako bih hodala, bolele bi me noge. Imala sam par puknutih kapilara. Ako bih lezala, bolela bi me ona strana koja je bila dole. Kaziprst vise nije trnuo, brideo je i boleo. Kao da je neko sedeo na njemu. Bolele su me i ostale tacke na dlanu leve ruke, a i neke na desnoj.
Posto nisam mogla da podnesem ni mleko, pocela sam da ga mesam sa cajem. To je pomagalo. Isprobavala sam razne cajeve.
Ustajala sam nocu kao vampir, setala i plakala. Celo telo mi je bilo u bolovima.
Nedelja
Prelezala sam nedelju. Resila sam da se zagrejem i da se preznojim. Temperatura je skocila na 37.7 dok sam se zagrejavala, a posle znojenja opet pala na 37.
Ponedeljak
Nakon prelezane nedelje probudila sam se sa bolovima oko srca. Srce me do tada nije bolelo, i uhvatila me panika. Ruke su mi bile obamrle, jedva sam ih pomerala. Osecala sam se potpuno iscrpljeno i bez snage. Setila sam se da sam negde procitala kako jogiji preporucuju da se svako jutro  uzimaju oljusteni bademi, i da sam negde procitala da oni sadrze neke slozenije minerale neophodne za normalno funkcionisanje misica i zivaca. Pojela sam par lesnika, bilo je bolje - osetila sam vise snage u rukama. Shvatila sam da ne smem da lezim, ni pokoju cenu. Sta god da se nalazi u meni, mora sto pre da se izbaci. Treba mu sto vise kiseonika, i treba sto  vise da razmrdam i promuckam moje zivotne sokove. Setala sam ceo dan i disala duboko. Izvadila sam jos jednom krv, da proverim feritine. Na poslu nisam mogla da se smirim. Kako god da sednem, bole me jajnici. Ako stojim, bole me noge. Ako spustim ruke, iskacu mi kapilari na rukama. Bilo mi je vruce, i bila sam u panici. Pobegla sam s posla.
Uvece su stigli rezultati: feritini i gvozdje u granicama normale. Ohrabrena rezultatima za veceru sam zgrabila prvo crveno povrce koje mi se naslo pod rukom, sargarepu i paradajz. Povratila sam ih zajedno sa svim ostalim sto sam pojela tog dana
Utorak
Nastavila sam praksu sa lesnicima za dorucak, i mleko-caj kombinacijom. Otisla sam kod lekarke i otvorila bolovanje. Lekarka je stavila "trovanje hranom".
Sreda
Vec sam redovno uzimala lesnike za dorucak. Od setnji mi je bivalo bolje, jedino sto bi me noge sve vise i vise bolele. Posle malo setnje bile su "olovne", bolele i bridele.
Pokusala sam da izlecim jajnik oblozima od pelinkovca. I sama sam popila jedan pelinkovac da se zagrejem. Nije mi bilo bolje.
Cetvrtak
Od jutra je poceo pakao. Bila sam jako nervozna, i osecala sam da drhtim, tj da mi srce poigrava. Pila mi se voda stalno. A voda je bila slana!!! Opet su poceli prsti da mi trnu. Pakao! Voda je naizmenicno mirisala na vc solju, ili bila slana. Bila sam zedna a nisam znala sta da popijem. Jela sam jabuke.
Na ustima mi se stvarao beli slani talog.  U jednom trenutku sam spoznala kako kroz moje telo u stvari tece struja!!! Moje telo je vrsilo elektrodijalizu soli, moje sopstveno srce se przilo na struji!! Bila sam sokirana. Srce mi se treslo, osecala sam kako poigrava na svaki zvuk, na svaku buku. Plasila sam se da zbog nekog naglog zvuka ne stane, plasila sam se suma na srcu. Morala sam da ga smirim, morala sam da ga ljuljuskam. Pevala sam, dok nije pocelo da me boli izmedju rebara, igrala sam. Na kraju sam se sakrila u najtamniju prostoriju u stanu i tamo sam pokusavala da igram, a kad mi je ponestalo snage, na kraju sam cucnula na pod i "klanjala".
I pali su mi na pamet isposnici, i celije i post i krompir..
Moja krv je morala sto pre da postane bazna, i da prestane da provodi struju. Trebala mi je bazna/alkalna hrana.. Trebao mi je kalijum. Kao da to isposnici vec i sami nisu znali, vec hiljadama godina. Krompir je izvor kalijuma. Jela sam krompir, mnogo krompira.
I tada mi je postalo jasno da vise nije gvozdje moj otrov, nego bakar!
Malo googla je pomoglo da shvatim. Bakar iz ljuspica lesnika i badema koje sam jela a koje nisam oljustila. Bakar iz pelinkovca. Bakar iz soja soseva svih kineskih obroka koje sam pojela u poslednjih mesec dana, a pojela sam ih mnogo, i svih morskih plodova koje sam pojela na moru, a pojela sam ih mnogo. Bakar iz kolaca od rogaca koji sam pojela pre nedelju dana.
Verovatno je linija bila tanka, posto je ceo dan krompira pomogao. Drhtanje srca je bivalo sve blaze i blaze. Odahnula sam za trenutak. Za trenutak sam mislila da je gotovo...
Google je rekao da mi fali cinka, da izbacim to iz sebe. Jela sam ponovo psenicne pahuljice, mnogo psenicnih pahuljica.
A onda je pocela da me boli glava.
Ali ta glavobolja nije bila obicna glavobolja. Nije prestajala, bila je sve jaca i jaca, i onda sam shvatila da imam uzasnu migrenu. Kao da mi je neko stavio klesta na slepoocnice i poceo da steze.
Ta noc je bila paklena. Migrena ne da se nije smirivala, postajala je sve jaca i jaca. Plasila sam se da cu poludeti. Mrtva umorna, celu noc sam bila budna, sirom razrogacenih ociju cekala sam da migrena prodje, dok su misli jurcale neverovatnom brzinom. O sta mi je sve palo na pamet te noci.. Pred jutro, pocelo je da me boli i przi u grudima.
Tacno na toj tacki u sredini grudi imala sam neki cudan mitiser, koji se javio posle nekog odlaska na more. Nisam znala da li je gori taj bol u grudima, ili migrena.
Htela sam da prestane, da prestane sto pre. Bol je bio neizdrziv. Vise nisam znala sta se desava, pomisljala sam i da je to rak, da je taj mitiser/mladez poceo da se siri i da zraci ceo moj organizam.
Kad se sestra probudila pocela sam da placem, i da je molim da mi pomogne.. nekako.

Sestrinom intervencijom pregled kod neuropsihijatra na vma je zakazan za popodne.
Tokom noci, imala sam razne vizije, i shvatila sam koliko razoran je moj bol, moj strah, pohlepa, strast, brzopletost, svako moje naglo i negativno osecanje. Zato sto ne ostaje samo u meni. Zato sto se siri, siri unaokolo kao nezaustavljivi talas, kao eksplozija. Zato sam se trudila da disem sto plice, da se plasim sto manje, a plasila sam se uzasno, a kajala sam se uzasno, za svaki svoj prethodni greh, i za sve nesrece koje je prouzrokovao, za svaku prejaku rec, za svaku naglost i nepromisljenost. I bila sam budna i plakala, i plakala, i plakala, i plakala sto tise... I nadala sam se da nije kasno, da se mogu popraviti, da cu preziveti, da nije kasno da se popravi sve, i da ce mi svet oprostiti, i da cu uspeti sebi da oprostim.

Nikad necu zaboraviti, to jutro je padao sneg. Beli, cisti, umirujuci sneg padao je sa neba.

Ja sam nastavila da placem, i da se plasim. Tiho. Bila sam slabasna i istrosena kao dete.
I u jednom trenutku videla sam dugu, videla sam malu dugu na plafonu.

Sestra mi je dala bromazepam. Odvezli su me kod lekara. Posle toga sam spavala.