-imaš poštu
-ma važi...


-si pogledala poštu?
-e,daj,ne pada mi na pamet,nedeljom pošta ne stiže,a i prošla je ponoć... ne pada mi na pamet da gledam u sanduče...


-pogledaj... možda je stigla neka zakasnela pošta :)
-ma daj...

-jel treba da ti crtam da siđeš i da pogledaš u sanduče?!
-možda bi neka mapa pomogla?! npr.neka slična onoj koja mi se upravo smeška sa zida?!

-si videla legendu?! ima tu novih ulica,trgova, BULEVARA... :)
- mhmmmm...

-----------------------------------------------------------------------------------------------

nisam mu rekla da sam sišla još posle prve poruke...


našla sam pismo i neku čestitku/razglednicu...
sve je pisano pre nekog vremena, mada znam da je tada samo započeto, sada je završeno,ali greška je što nastavak nije u present simplu...
nego,kao od tog nekog datuma...tjah...

tada bi to sve imalo svoj pravi šmek i značaj...
sada... posle svega... kao ukus oporog vina...
nije to TO...

a sa samo malo,malo,najmanje truda, moglo je biti...

i bila je tu mapa Beograda, sa označenim našim mestima i putevima kojima smo šetali...


tjah...